Jean Baudrillard – Duh terorizma

Doživjeli smo dosta svjetskih događaja, primjerice Dijaninu smrt ili Svjetsko nogometno prvenstvo, a bilo je i stvarnih događaja punih nasilja, ratova i genocida. No nije se dogodio nijedan simbolični događaj svjetskog značenja – time ne mislim na neki posvuda prikazan događaj već na događaj koji bi mogao dovesti u pitanje samu globalizaciju. Tijekom devedesetih imali smo ono što je argentinski pisac Macedonio Fernandez nazvao “štrajkom događaja”. No sada je štrajk okončan, događaji više ne štrajkaju. Nakon atentata na Svjetski trgovački centar u New Yorku možemo reći da se radi o apsolutnom događaju, “majci” događaja, čistom događaju koji se tiče svih događaja koji su se ikad dogodili.

Đerđ Kunst – MESTO GENEALOGIJE U NIČEOVOM DELU I ŽIVOTOPISU

Niče je svoje delo Zur Genealogie der Moral (Genealogija morala) napisao jula 1887. godine – moglo bi se reći u abnormalnom tempu – za dvadeset dana, a objavio ga je još iste godine u novembru. Podnaslov dela glasi Eine Streitschrift – Dem letztveröffentlichten “Jenseits von Gut und Böse” zur Ergänzung und Verdeutlichung beigegeben. Početak ovog podnaslova ponajpre se može prevesti kao “polemički spis”, nemačka imenica “Streit” pak oštrija je i praštavija od “polemičkog spisa”, a u prvom redu i ne znači “polemiku”, nego “bitku”, “hvatanje u koštac”, “boj”, odnosno polemiku koja je izrazito borbena, “na pesnce”, minimum “rat rečima”.

Thomas Bernhard – O Hajdegeru

Štifter me, u stvari, neprestano podseća na Hajdegera, na tog smešnog nacionalsocijalističkog malograđanina u pantalonama pumparicama. Kao što je Štifter najbesramnije totalno iskičerisao veliku književnost, tako je Hajdeger, filozof iz Crne šume, iskičerisao filozofiju, Hajdeger i Štifter, svaki za sebe, svaki na svoj način, neizlečivo su iskičerisali filozofiju i književnost. Hajdegera, kome su hrlile ratne i posleratne generacije i za čijeg života su već o njemu pisani silni doktorski radovi, odvratni i stupidni, uvek vidim kako sedi na klupi pred svojom kućom u Crnoj šumi, pokraj svoje žene koja mu, u perverznom štrikerajskom zanosu, neprekidno štrika zimske čarape od vune koju su oni lično ostrigli sa sopstvenih hajdegerovskih ovaca. Ne mogu da vidim Hajdegera drukčije nego na klupi pred njegovom crnošumskom kućom, pored njegove žene kojom je totalno ovladao za ceo život i koja mu je ištrikala sve čarape i isplela sve kape sa ušankama i pekla mu hleb i šila mu posteljinu i za njega lično pravila sandale. Hajdeger je bio kič mozak, rekao je Reger, baš kao i Štifter, ali ipak još smešniji od Štiftera, koji je stvarno bio tragična pojava za razliku od Hajdegera, koji je uvek bio samo komičan, podjednako malograđanin kao Štifter, podjednako obuzet groznim ludilom veličine, taj slabašni podnoalpski filozof, stvoren, verujem, upravo za nemački filozofski ćup.