Knjige Online » Kiš

MITOMAHIJA S PREDUMIŠLJAJEM

admin — Sat, 30 Jul 2011 17:34:32 +0000

Danilo Kiš u ključu pseudo-feminističke razgradnje Knjiga Tatjane Rosić „Mit o savršenoj biografiji – Danilo Kiš i figura pisca u srpskoj kulturi“ jeste delimično argumentovan napad na ovog značajnog pisca, ali je mnogo bolje organizovan i kudikamo utemeljeniji napad na njegovo nasleđe unutar srbijanske književnosti, za koje sam Kiš ne samo da nije kriv, nego bi ga verovatno sa gnušanjem odbacio. U smislu argumentacije ovaj tekst zaista predstavlja novinu u ovdašnjoj teorijskoj i polemičkoj produkciji, pokazujući doduše karakterističan nivo eklektičnosti, ali dobar i širok uvid u trenutni presek onoga što se u savremenoj književnosti Srbije događa. Jedini problem leži u tome što je obimniji i slabiji deo knjige posvećen analizi Kišovog dela iz aspekta poststrukturalizma, široko gledano, a tek u zaključku se Tatjana Rosić okreće nasleđu i tumačenju Kiša od strane potonjih generacija, a ti njeni zaključci o (zlo)upotrebi Kiša su precizni, iako ne i novi.

Danilo Kiš: Apatrid

admin — Thu, 28 Jul 2011 21:00:28 +0000

1
„Stigao je u Pariz 28. maja 1938.“

Grobnica za Borisa Davidoviča – DANILO KIŠ

admin — Mon, 27 Dec 2010 13:29:54 +0000

Uspomeni Leonida Šejke Istorija ga je sačuvala pod imenom Novski, što je, nema sumnje, samo pseudonim (tačnije rečeno: jedan od njegovih pseudonima). No ono što odmah izaziva sumnju jeste pitanje: da li ga je istorija zaista sačuvala? U Granatovoj Enciklopediji i njenom aneksu među dvesta četrdeset i šest autorizovanih biografija i autobiografija velikana i pratilaca revolucije njegovog imena nema. Hopt u svom komentaru pomenute Enciklopedije zapaža da su sve značajnije ličnosti revolucije tu zastupljene i jedino žali „začuđujuće i neobjašnjivo odsustvo Podvojskog“. Međutim, ni on ne pravi ni najmanju aluziju na Novskog, čija je uloga u revoluciji u svakom slučaju značajnija od uloge onog prvog. Tako je, na začuđujući i neobjašnjiv način, taj čovek koji je svojim političkim principima dao značenje jednog rigoroznog morala, taj žestoki internacionalista, ostao zabeležen u hronikama revolucije kao ličnost bez lica i bez glasa.

REVOLUCIONARNI LIK B. D. NOVSKOG – Dragan Bošković

admin — Sat, 30 Oct 2010 21:22:40 +0000

Otvarajući na početku priče “Grobnica za Borisa Davidoviča” polemiku sa istoriskim pamćenjem koje, pod pritiskom ideologije, manipuliše istorijskim činjenicama, i ne zloupotrebljava sebi svojstvenu “misiju” čuvanja istorijskog iskustva, pripovedač će eksplicitno postaviti pitanje granica istorijskog saznanja:

Josif Brodski – PREDAVANJE O DANILU KIŠU

admin — Sun, 23 May 2010 22:41:48 +0000

Malo me čudi jugoslovenski kompleks inferiornosti u odnosu na evropsku kulturu. Zar trećina – najmanje – rimskih imperatora nije rođena na Balkanu, pre svega u Dalmaciji? Zar Aleksandar Veliki nije bio Makedonac? Ako bih radio za Jugoslovensku turističku berzu igrao bih na tu kartu: «Poseti Jugoslaviju, mesto rođenja imperatora». Zar treba podsećati da je ono što se uobičajeno reklamira kao evropska kultura začeto na obalama Sredozemnog Mora i relativno nedavno je prešlo Alpe?

Janoš Banjai ::: DANILO KIŠ PREVODI PETRIJA I PIŠE PESMU

admin — Wed, 31 Mar 2010 21:43:57 +0000

Ponovo sam nedavno pročitao pesme Đerđa Petrija u prevodu Danila Kiša – knjižicu su objavili pre deset godina novosadska Matica srpska i zemunsko Pismo, pesme je za štampu priredio i pogovor napisao Sava Babić. Naslov knjige – Večni ponedeljak – doslovni je prevod naslova Petrijeve čuvene samizdat zbirke – Örökhétfo – iz 1981. godine. Ovaj naslov nije slučajno odabran, jer u ovoj Petrijevoj zbirci na srpskom jeziku koja sadrži četrdeset i pet prevoda Danila Kiša, bezmalo polovina, ukupno dvadeset i jedna pesma, potiče iz pomenute znamenite zbirke. Ovaj podatak ukazuje na to da je za Danila Kiša bila privlačna baš ona linija Petrijeve poezije koja je, uz neke ljubavne pesme, egzistirala u takozvanoj drugoj javnosti. Možda nije od sporednog značaja ni to da je Kiš preveo na srpski i sedam pesama koje su se u Petrijevim Sabranim pesmama našle u ciklusu pod naslovom Izostavljene pesme, s obzirom na to da nisu bile uvrštene ni u jednu do dotadašnjih Petrijevih zbirki.

M i l a n K u n d e r a ::: KO JE TO ROMANOPISAC

admin — Wed, 31 Mar 2010 21:42:34 +0000

Ko hoće da shvati, mora da poredi

D a n i l o K i š ::: BANALNOST JE NEUNIŠTIVA KAO PLASTIČNA BOCA

admin — Wed, 31 Mar 2010 21:41:48 +0000

Potreba za ovim razgovorom – čini mi se – izvire više iz težnje da sebi neke stvari razjasnim, a time, mislim, i široj čitalačkoj publici, nego da od vas zahtevam nekakav temeljan pristup onome što ste stvorili. Stara je istina da od pisca ne treba tražiti da tumači svoje delo. Mene zapravo zanima otkuda težnja da se kao pisac doista vidljivo angažujete svojom poslednjom knjigom („Grobnica za Borisa Davidoviča”), u toj meri da vaše delo poseduje jednu skoro egzaktnu težnju za istinom.

P e t e r E s t e r h a z i ::: TO BOGATSTVO BIO JE DANILO KIŠ

admin — Wed, 31 Mar 2010 21:40:53 +0000

Putovao je po nalogu: unajmio bi ga neki sjajni gospodin ili pak neka nešto ofucanija zemlja – i tada bi počeo da putuje.
Među nama budi rečeno, nije bog zna kako voleo da putuje, najradije bi sedeo povazdan u svojoj sobi. Mada ni to nije posve tačno. Njegova duša pripadala je Najmljeniku, pod uslovom da je imao više duša – u trenucima zanosa činilo bi mu se, da ih ima proizvoljno mnogo. Ponekad možda čak i za jednu dušu više, nego što je mnogo; no, o tome nije razmišljao. Naški rečeno (šta god to značilo), o smrti nije razmišljao. Što se smrti tiče, nije bio devičanski čist, stajao je on već pored otvorenog kovčega sav u suzama, nem, paralisan, znao je, šta znači biti siroče, šta je plač, šta je bol, šta je crno, ali njegov život nije bio u znaku smrti, premda, život jeste u znaku smrti. Sve to moguće je nazvati, u najmanju ruku, paradoksom, iako ponešto smešnim paradoksom, jer su ga Nalogodavci (Unajmljivači) upravo zbog toga i zapošljavali – u suštini, slali su ga u smrt. Najmljenik je bio, međutim, besmrtan, u meri u kojoj je sam zamišljao sebe besmrtnim.
Dugo me je iz pravca Nandorfehervara (Beograd) pratila zvonjava s crkvenih tornjeva, po naređenju pape Julija Drugog, još u predvečerje čuvene Hunjadijeve bitke, prema Arovom mišljenju, kao molitva i zakletva, a ne – kako se veruje – u spomen (retke) pobede, a onaj ko je već imao prilike da čuje podnevnu riku mehaničkog zvona Mađarskog Radija, mogao je da nasluti, da se i ovde radi o nekakvoj velikoj mađarskoj kompenzaciji.
Prolazili smo zemljom Danila Kiša.

I š t v a n E r š i ::: DANILO

admin — Wed, 31 Mar 2010 21:39:59 +0000

DANILO,