Thomas Bernhard – O Hajdegeru
Štifter me, u stvari, neprestano podseća na Hajdegera, na tog smešnog nacionalsocijalističkog malograđanina u pantalonama pumparicama. Kao što je Štifter najbesramnije totalno iskičerisao veliku književnost, tako je Hajdeger, filozof iz Crne šume, iskičerisao filozofiju, Hajdeger i Štifter, svaki za sebe, svaki na svoj način, neizlečivo su iskičerisali filozofiju i književnost. Hajdegera, kome su hrlile ratne i posleratne generacije i za čijeg života su već o njemu pisani silni doktorski radovi, odvratni i stupidni, uvek vidim kako sedi na klupi pred svojom kućom u Crnoj šumi, pokraj svoje žene koja mu, u perverznom štrikerajskom zanosu, neprekidno štrika zimske čarape od vune koju su oni lično ostrigli sa sopstvenih hajdegerovskih ovaca. Ne mogu da vidim Hajdegera drukčije nego na klupi pred njegovom crnošumskom kućom, pored njegove žene kojom je totalno ovladao za ceo život i koja mu je ištrikala sve čarape i isplela sve kape sa ušankama i pekla mu hleb i šila mu posteljinu i za njega lično pravila sandale. Hajdeger je bio kič mozak, rekao je Reger, baš kao i Štifter, ali ipak još smešniji od Štiftera, koji je stvarno bio tragična pojava za razliku od Hajdegera, koji je uvek bio samo komičan, podjednako malograđanin kao Štifter, podjednako obuzet groznim ludilom veličine, taj slabašni podnoalpski filozof, stvoren, verujem, upravo za nemački filozofski ćup.
Tog Hajdegera svi su oni decenijama halapljivo gutali kao nikog drugog i punili njime svoj stomak, ti nemački germanisti i filozofi. Hajdegerov lik je bio običan, bez ikakvog duhovnog obeležja, rekao je Reger, bio je naskroz neduhovan čovek, lišen svake fantazije, lišen svakog senzibiliteta, pranemački filozofski preživar, večno presićena filozofska krava, rekao je Reger, koja je pasla po nemačkoj filozofiji i decenijama po njoj sejala svoju koketnu balegu u Crnoj šumi. Hajdeger je bio takoreći filozofska bračna varalica, rekao je Reger, kojem je uspelo da čitavu jednu generaciju nemačkih naučnika u humanističkim znanjima prevrne na glavu. Hajdeger je odvratna epizoda u istoriji nemačke filozofije, rekao je Reger juče, u kojoj su sudelovali i još sudeluju svi učeni Nemci. Ni danas još nisu Hajdegera potpuno prozreli, mada je doduše krava Hajdeger izgubila na debljini, ali se još muze hajdegerovsko mleko. Hajdeger u filcanim pumparicama, pred hipokritskom brvnarom u Todnaubergu, za mene ostaje još samo fotografija koja ga razotkriva, malograđanin mišljenja s crnom švarcvaldskom kapom na glavi u kojoj nikad nije prestajao da kuva nemačko slaboumlje, tako kaže Reger. Kad smo stari, prevladali smo već svu hrpu ubilačkih moda, sve te ubilačke umetničke mode i filozofske mode i mode korisnih stvari. Hajdeger je dobar primer za to kako od jedne filozofske mode, koja je nekad obuzela celu Nemačku, ništa nije ostalo, osim izvesnog broja smešnih fotografija i još izvesnog broja smešnih spisa. Hajdeger je bio filozofski mešetar koji je na pijacu iznosio samo kradene stvari, sve što je od Hajdegera jeste iz druge ruke, bio je i ostao prototip mislioca parazita, kome je sve, ali baš doista sve nedostajalo za mišljenje iz sebe samog. Hajdegerova metoda se sastojala u tome da tune velike misli, uz najveću beskrupuloznost, pretvara u svoje male misli, eto kako stvari stoje. Hajdeger je sve što je veliko smanjivao dotle da postane mogućno za Nemce, razumete li, mogućno za Nemce, rekao je Reger. Hajdeger je malograđanin nemačke filozofije, koji je nemačku filozofiju pokrio svojom kičerajskom noćnom kapicom, crnom kičerajskom noćnom kapicom koju je Hajdeger uvek nosio, u svakoj prilici. Hajdeger je nemački filozof u pantuflama i s noćnom kapicom, i ništa više. Ne znam, rekao je Reger juče, svaki put kad pomislim na Štiftera, setim se i Hajdegera, i obrnuto. Ipak nije slučajno, rekao je Reger, da je Hajdeger, baš kao i Štifter, pre svega uvek bio i još je omiljen kod grčevitih žena, kao što su revnosne kalunerice i revnosne medicinske sestre, koje su Štiftera ručavale takoreći kao najdraže jelo, a tako ručavaju i Hajdegera. Hajdeger je još i danas najdraži filozof u svetu nemačkih žena. Filozof za žene, eto šta je Hajdeger, filozof za ručak koji naročito prija nemačkom filozofskom apetitu i dolazi pravo iz učenjačke peći. Kad donete u neko malograđansko ili čak aristokratsko-malogranansko društvo, često vam Hajdegera serviraju već kao predjelo, niste stigli još ni mantil da skinete, a već vas uslužuju komadom Hajdegera, niste još ni seli, a domaćica vam je već prinela srebrni poslužavnik sa šerijem Hajdeger. Hajdeger je uvek dobro spremljena nemačka filozofija, koja svuda i u svako vreme može biti poslužena, rekao je Reger, u svakom domaćinstvu. Ne poznajem nijednog degradiranijeg filozofa danas, rekao je Reger. Ipak, što se tiče filozofije, Hajdeger je završio svoje, dok je do pre deset godina još bio veliki mislilac, sad se on provlači samo takoreći u pseudointelektualnim domaćinstvima i po pseudointelektualnim društvima, i njihovoj ukupnoj prirodnoj dvoličnosti dodaje još jednu, veštačku. Poput Štiftera, i Hajdeger je za nemačku mediokritetsku dušu neukusni, ali lako svarljivi puding lektire. S duhom ima Hajdeger podjednako malo veze kao Štifter s književnim stvaranjem, verujte mi, obojica su, što se filozofije i književnog stvaralaštva tiče, jednako bezvredni, iako Štiftera ipak cenim više nego Hajdegera, koji mi je oduvek bi odvratan, jer mi je sve kod Hajdegera uvek bilo odvratno, ne samo noćna kapica na glavi i zimske gaće iz kućne radinosti koje on lično podgrejava na peći u Todnaubergu, ne samo njegov švarcvaldski štap kojeg je lično odeljao, nego baš njegova švarcvaldska filozofija koju je lično odeljao, sve mi je kod tog tragikomičnog čoveka uvek bilo odvratno, uvek mi se duboko gadilo, kad god bih na njega pomislio. Dovoljno mi je da znam samo red od Hajdegera, pa da sam zganen, a šta da ga tek čitam, rekao je Reger; Hajdeger mi je uvek izgledao kao šarlatan koji je uvek samo iskorišćavao sve što je oko njega i prilikom tog iskorišćavanja sunčao se na klupi u Todnaubergu. Kad samo pomislim da su i izuzetno pametni ljudi padali na Hajdegera i da je čak jedna od mojih najboljih prijateljica uradila disertaciju o Hajdegeru, te da je ta disertacija veoma ozbiljno uranena, još i danas mi je muka, rekao je Reger. Nema ničeg smešnijeg od onoga ništa je bez temelja, tako je rekao Reger. Ali, Nemcima imponuje afektiranje, rekao je Reger, Nemce interesuje afektiranje, i to je njihovo najistaknutije svojstvo. A što se tiče Austrijanaca, u svim tim tačkama, oni su još gori. Video sam niz fotografija na kojima je veoma talentovana fotografkinja snimila Hajdegera, a koji sve vreme izgleda kao podgojeni penzionisani štapski oficir, rekao je Reger, pokazaću vam ih jednom; na tim fotografijama, Hajdeger ustaje iz svog kreveta, Hajdeger opet leže u svoj krevet, Hajdeger spava, budi se, navlači gaće, navlači čarape, otpija gutljaj mladog vina, izlazi iz svoje brvnare i posmatra horizont, delje štap, stavlja kapu na glavu, skida kapu s glave, drži kapu u rukama, razmiče noge, diže glavu, saginje glavu, polaže desnu ruku u levu ruku svoje žene, njegova žena polaže levu ruku u njegovu desnu ruku, hoda pred kućom, hoda iza kuće, upućuje se prema kući, udaljava se od kuće, čita, jede, kašikom proba supu, odseca komad hleba (kojeg je lično on ispekao), otvara knjigu (koju je lično on napisao), zatvara knjigu (koju je lično on napisao), saginje se, proteže se i tako dalje, rekao je Reger. To je da povraćate. Kad vagnerovci već nisu podnošljivi, kako tek s hajdegerovcima, rekao je Reger. Ali, naravno, Hajdeger se ne može porediti s Vagnerom, koji je zaista bio genije, kome pojam genije stvarno odgovara kao nikom drugom, dok je Hajdeger bio ipak samo mali filozofski potrčko. Hajdeger je bio, jasno je, najmaženiji nemački filozof u ovom stoleću, istovremeno i najbeznačajniji. Hajdeger u su hodočastili prvenstveno oni koji su pomešali filozofiju s kulinarstvom, koji su filozofiju smatrali za nešto pečeno, prženo i kuvano, što u potpunosti odgovara nemačkom ukusu. Hajdegerov dvor je bio u Todnaubergu i sa svog švarcvaldskog filozofskog pijedastala puštao je da mu se dive kao svetoj kravi. Čak i direktor severnonemačkog časopisa, čuven i bojažljiv, ponizno je klečao pred njim otvorenih usta kao očekujući od Hajdegera, koji je sedeo na svojoj klupi pred kućom, takoreći duhovnu hostiju. Svi ti ljudi hodočastili su u Todnauberg Hajdegeru i činili sebe smešnim, rekao je Reger. U neku ruku su išli na hodočašće u Crnu šumu i na sveto brdo Hajdeger i klečali pred svojim idolom. Da je njihov idol bio totalna duhovna nula, nisu mogli znati u svojoj gluposti. Nisu to ni slutili, rekao je Reger. Ali, epizoda s Hajdegerom ipak je poučna kao primer kulta Nemaca prema filozofima. Uvek se zakačinju jedino za lažne, rekao je Reger, za one koji im dogovaraju, za stupidne i sumnjive. Ali, ono što je strašno, rekao je Reger potom, jeste da sam ja sa obojicom u srodstvu, sa Štifterom preko majčine strane, s Hajdegerom preko očeve strane, i to je ono što je groteskno, rekao je Reger juče. U srodstvu sam čak i s Bruknerom, iako izokola i dalekom, ali ipak u srodstvu. Naravno, nisam, menutim, tako glup da se stidim tih srodstava, bilo bi to najgluplje, rekao je Reger, kad i ja ne bih bio na ta srodstva apsolutno ponosan, kao što su to uvek bili moji roditelji i kao što je uvek bila cela moja porodica. Većina mojih predaka, bilo po gornjoaustrijskoj ili naprosto austrijskoj ili nemačkoj grani, rekao je, bili su trgovci, industrijalci kao moj otac, ponekad seljaci, naravno u ranijim vremenima, više iz Češke nego odnekle drugde, manje od Alpa, više iz podnoalpskih krajeva, a bila je i jedna jaka jevrejska linija. Među mojim precima bio je i jedan nadbiskup i jedan dvostruki ubica. Ne, uvek sam sebi govorio, neću tragati suviše tačno odakle potičem, jer bih onda vremenom iskopao možda suviše užasnih gnusoba koje me, priznajem, plaše. Ljudi iskopavaju svoje pretke i pretražuju i pretražuju po gomilama svojih predaka sve dok ih sve ne prevrnu, i tada su potpuno nezadovoljni i, otuda, dvostruko povreneni i očajni, rekao je on. Nikad nisam bio, kako to kažu, kopač predaka, nedostaju mi sve pretpostavke za to, ali i čoveku kao što sam ja dešava se da mu odjednom iskrsnu najneobičniji primerci predaka na putu, i tome niko ne može da umakne, čak i ako se svim snagama opire takozvanom iskopavanju predaka, pa raskopava i raskopava. Ukratko, potičem iz veoma interesantne mešavine, takoreći sam presek svakojih. U tom pogledu bi bolje bilo da što manje o tome znam nego što znam, ali događa se da starost iznosi na svetio dana mnogo toga, čak i nezvanog, rekao je. Najomiljeniji mi je stolarski šegrt, koji je naučio da čita i piše hiljadu i osamstočetrdesetosme godine u Kataru i o tome je ponosno pismom obavestio roditelje u Lincu, rekao je. Taj stolarski šegrt, iz majčine linije, bio je u tvrnavi Kataro, današnjem Kotoru, stacioniran kao tobdžija, i ja još posedujem to pismo koje je on, kako je rečeno, ispunjen radošću svojih osamnaest godina, napisao svojim roditeljima iz Katara u Linc i na kojem je od strane službene carske pošte primećeno da je njegov sadržaj sumnjiv. Sve što jesmo potiče od naših predaka, rekao je Reger, sve skupa i na to se još pridodaje ono što je lično nama svojstveno. Srodstvo sa Štifterom bilo je za mene, tokom celog života, dragocena čudovišnost sve dok nisam došao na to da Štifter nije nikakav veliki pisac ili pesnik, svejedno, kao kakvog sam ga poštovao celog života. Znao sam i da sam u srodstvu s Hajdegerom, jer su to moji roditelji, u svakoj prilici, razglašavali na sva usta. U srodstvu smo sa Štifterom, i u srodstvu smo s Hajdegerom, a i s Bruknerom, govorili su moji roditelji u svakoj prilici, što mi je često bilo neprijatno. Biti u srodstvu sa Štifterom ljudi su doživljavali uvek kao nešto čudovišno, barem u Gornjoj Austriji, ali i u celoj Austriji, jer to se u društvu prima kao kad neko kaže da je u srodstvu s Franjom Josifom, ali biti u srodstvu sa Štifterom i s Hajdegerom već je najneobičnija i divljenja najvrednija stvar koju je mogućno zamisliti u Austriji, pa i u Nemačkoj. A onda, rekao je Reger, kad u pravom trenutku dodate da ste u srodstvu i s Bruknerom, tada ljudi naprosto ne mogu da se saberu od divljenja. Među svojim rođacima imati čuvenog pesnika već je nešto izuzetno, a povrh toga imati medu rođacima i čuvenog filozofa, prirodno je da je još čudovišnije, rekao je Reger, ali na sve to biti u srodstvu i sa Antonom Bruknerom, jeste sam vrh vrhova. Moji roditelji su često igrali na to, i naravno iz toga izvlačili određene prednosti. Dovoljno je spomenuti te rođačke veze na pravom mestu, po sebi je bilo razumljivo da su o srodstvu sa Adalbertom Štifterom govorili, naravno, kad su hteli da obezbede neku povlasticu u Gornjoj Austriji, recimo kod pokrajinske vlade kojoj se redovno obraćao svaki stanovnik Gornje Austrije, ili o Antonu Brukneru, na koga su se najčešće pozivali kad su imali neki problem u Beču, tako je govorio Reger, u slučaju problema u Lincu ili Velzu ili Eferdingeru, naime u Gornjoj Austriji, razumljivo je da su govorili da su u srodstvu sa Štifterom; kad li je problem u Beču, Brukner je njihov rođak, a kad bi putovali kroz Nemačku, svakog dana bi stotinu puta ponavljali da im je Hajdeger rođak i uvek su govorili da im je Hajdeger blizak rođak, a da ne bi pošteno rekli koliko im je stvarno blizak, jer Hajdeger im je doista rođak, pa tako i moj, ali, kako se to kaže, veoma dalek. Sa Štifterom smo, međutim, u veoma bliskom srodstvu, a s Bruknerom u još bližem, rekao je Reger juče. Da su i s jednim dvostrukim ubicom u srodstvu, koji je prvu polovinu svog zrelog života proveo u Štajnu na Dunavu, a drugu polovinu u Garstenu kod Štajra, znači u dve najveće austrijske tamnice, o tome, prirodno, nikad nisu govorili, mada bi i to uvek bio red da se kaže. Ja sam se nikad nisam bojao da kažem da je jedan od mojih rođaka sedeo u Štajnu i Garstenu, što je najgora stvar koju neki Austrijanac može reći o svojoj porodici, naprotiv, isticao sam to češće nego što je bilo nužno, što se opet može tumačiti kao slabost karaktera, rekao je Reger. Nisam nikad, uostalom, skrivao da sam bio bolestan na plućima i da su mi pluća još bolesna, rekao je, nikad nisam u svom životu imao ikakav strah od takvih oštećenja i nedostataka. U srodstvu sam sa Štifterom i s Hajdegerom i s Bruknerom i s jednim dvostrukim ubicom, koji je kaznu služio u Štajru i Štajnu, često sam govorio, pa čak i ako niko o tome ne bi ni pitao, rekao je Reger juče.
Comments
Leave a Reply