Džejms Džojs je bio irski pisac koji se smatra jednim od najuticajnijih autora 20. veka. Njegov roman “Uliks” bio je kontroverzan kada je objavljen 1922. godine i bio je zabranjen na mnogim lokacijama, a ipak je postao jedna od knjiga o kojima se najviše raspravljalo i proučavalo tokom prošlog veka.

Rođen u Dablinu, Džojs je odrastao u Irskoj i smatra se tipičnim irskim piscem, ali je često odbijao svoju domovinu

Većinu svog odraslog života proveo je živeći na evropskom kontinentu, opsednut Irskom dok je u “Uliksu” stvarao portret irskog života kakav su iskusili stanovnici Dablina tokom jednog određenog dana, 16. juna 1904. godine. Džejms Džojs je rođen 2. februara 1882. u Ratgaru, predgrađu Dablina.

Njegovi roditelji, Džon i Meri Džejn Marej Džojs, bili su muzički talentovani, a ta osobina je preneta i na njihovog sina. Porodica je bila velika, sa Džejmsom najstarijim od desetoro dece koja su preživela detinjstvo. Džojsovi su bili deo nove irske nacionalističke srednje klase iz kasnih 1800-ih, katolika koji su se identifikovali sa politikom Čarlsa Stjuarta Parnela i očekivali konačnu vladu Irske. Džojsov otac je imao posao sakupljača poreza, a porodica je bila sigurna sve do ranih 1890-ih, kada je njegov otac izgubio posao, verovatno zbog problema sa pićem.

Porodica je počela da klizi u finansijsku nesigurnost

Kao dete, Džojsa su školovali irski jezuiti na “Clongowes Wood” koledžu u Kilderu, u Irskoj, a kasnije na “Belvedere” koledžu u Dablinu (preko nekih porodičnih veza mogao je da pohađa po sniženoj školarinu). Na kraju je pohađao Univerzitetski koledž u Dablinu, fokusirajući se na filozofiju i jezike. Nakon diplomiranja 1902. otputovao je u Pariz, sa namerom da nastavi studije medicine. Džojs je otkrio da ne može da priušti troškove školovanja koje je tražio, ali je ostao u Parizu i izdržavao se novcem zarađenim predajući engleski, pisanjem članaka i novcem koji su mu povremeno slali rođaci u Irskoj. Posle nekoliko meseci u Parizu, primio je hitan telegram u maju 1903. kojim ga je pozvao da se vrati u Dablin pošto mu je majka bila bolesna i umirala.

Džojs je odbacio katoličanstvo, ali ga je majka zamolila da ode na ispovest i pričesti se

On je međutim odbio. Nakon što je pala u komu, brat njegove majke je zamolio Džojsa i njegovog brata Stanislausa da kleknu i pomole se pored njenog kreveta. Obojica su odbili. Džojs je kasnije koristio činjenice oko smrti njegove majke u svojoj fikciji. Lik Stiven Dedalus u “Portretu umetnika u mladosti” odbio je želju svoje majke na samrti i oseća ogromnu krivicu za to. Džojs je ostao u Dablinu nakon majčine smrti i uspeo je da skromno zarađuje podučavajući i piseći recenzije knjiga.

Najvažniji susret u Džojsovom životu dogodio se kada je na ulici u Dablinu ugledao mladu ženu crvenkastosmeđe kose

Bila je to Nora Barnakl, rodom iz Golveja, na zapadu Irske, koja je radila u Dablinu kao sobarica u hotelu. Džojsa je oborila sa nogu i on je pozvao na sastanak. Džojs i Nora Barnakl dogovorili su se da se sastanu za nekoliko dana i prošetaju gradom. Zaljubili su se, nastavili su da žive zajedno i na kraju se venčali. Njihov prvi sastanak dogodio se 16. juna 1904. godine, istog dana tokom kojeg se odvija radnja u “Uliksu”. Odabirom tog datuma za radnju svog romana, Džojs je obeležio ono što je smatrao važnim danom u svom životu. Praktično, pošto mu se taj dan tako jasno isticalo u umu, mogao je da se seti određenih detalja dok je pisao “Uliksa” više od decenije kasnije.

Džojs je bio odlučan da napusti Irsku i 8. oktobra 1904. on i Nora su zajedno otišli ​​da žive na evropskom kontinentu

Oni će ostati žestoko odani jedno drugom, a Nora je na neki način bila Džojsova velika umetnička muza. Oni bi se zakonski venčali tek 1931. godine. Zajednički život van braka bio bi ogroman skandal u Irskoj. U Trstu, u Italiji, gde su se na kraju nastanili, izgleda da niko nije mario. U leto 1904, dok je još živeo u Dablinu, Džojs je počeo da objavljuje seriju kratkih priča u novinama “Irish Homestead”. Priče bi na kraju prerasle u zbirku pod nazivom “Dablinci”. Prilikom prvog objavljivanja, čitaoci su pisali novinama da se žale na zagonetne priče, ali se “Dablinci” danas smatraju uticajnom zbirkom kratke proze.

U Trstu, Džojs je prepravio deo autobiografske fikcije koju je prvi put pokušao još u Dablinu

Ali radio je i na tomu poezije. Tako je njegova prva objavljena knjiga bila zbirka poezije “Kamerna muzika”, koja je objavljena 1907. Na kraju je Džojsu trebalo deset godina da svoju zbirku kratkih priča objavi. Brojni izdavači i štampari smatrali su Džojsov realistički prikaz stanovnika grada nemoralnim. “Dablinci” su se konačno pojavili 1914. godine. Džojsova eksperimentalna fikcija nastavila je sa njegovim sledećim delom, autobiografskim romanom, “Portret umetnika u mladosti”.

Knjiga prati razvoj Stivena Dedalusa, lika koji je sličan samom Džojsu, osetljivog i umetnički nastrojenog mladića rešenog da se pobuni protiv društvenih ograničenja. Knjiga je objavljena 1916. godine i dobila je široku recenziju u književnim publikacijama. Činilo se da su kritičari impresionirani autorovom očiglednom veštinom, ali su često bili uvređeni ili jednostavno zbunjeni njegovim prikazom života u Dablinu početkom 20. veka.

Godine 1918. Džojs je napisao dramu, “Izgnanici”

Radnja se tiče irskog pisca i njegove supruge koji su živeli u Evropi i vratili se u Irsku. Muž, pošto veruje u duhovnu slobodu, podstiče romantičnu vezu između svoje žene i svog najboljeg prijatelja (koja se nikada ne završava). Predstava se smatra manjim Džojsovim delom, ali su se neke od ideja u njoj pojavile kasnije u “Uliksu”. Dok se Džojs mučio da objavi svoje ranije delo, započeo je poduhvat koji će mu doneti reputaciju književnog diva. Roman “Uliks”, koji je počeo da piše 1914. godine, labavo je zasnovan na Homerovoj epskoj pesmi “Odiseja”.

U grčkom klasiku, glavni junak Odisej je kralj i veliki heroj koji luta kući nakon Trojanskog rata

U “Uliksu” (latinski naziv za Odiseja), prodavac reklama iz Dablina po imenu Leopold Blum, provodi tipičan dan putujući gradom. Ostali likovi u knjizi uključuju Blumovu ženu Moli i Stivena Dedalusa, Džojsovog fiktivnog alter ega koji je bio protagonista “Portreta umetnika u mladosti”. “Uliks” je strukturiran u 18 poglavlja bez naslova, od kojih svako odgovara određenim epizodama “Odiseje”. Deo inovacije “Uliksa” je da je svako poglavlje (ili epizoda) napisano u drugačijem stilu, pošto poglavlja nisu bila samo neoznačena već i neimenovana, promena u prezentaciji je ono što bi upozorilo čitaoca da je novo poglavlje počelo. Bilo bi teško proceniti složenost “Uliksa”, ili količinu detalja i pažnje koju je Džojs uložio u njega. “Uliks” je postao poznat po Džojsovoj upotrebi toka svesti i unutrašnjih monologa. Roman je takođe izvanredan po Džojsovom korišćenju muzike u celom delu i po njegovom smislu za humor, jer se igra reči i parodija koriste u celom tekstu. Na Džojsov 40. rođendan, 2. februara 1922, “Uliks” je objavljen u Parizu (neki odlomci su ranije objavljeni u književnim časopisima).

Knjiga je odmah postala kontroverzna, a neki pisci i kritičari, uključujući romanopisca Ernesta Hemingveja, proglasili su je remek-delom.

Ali knjiga je takođe smatrana opscenom i zabranjena je u Ujedinjenom Kraljevstvu, Irskoj i Sjedinjenim Državama. Posle sudske bitke, američki sudija je konačno presudio da je knjiga delo književnih zasluga, a ne opscena, i legalno je objavljena u Americi 1934. godine. “Uliks” je ostao kontroverzan, čak i nakon što je odlučeno da je legalan. Kritičari su se borili oko njegove vrednosti, i iako se smatra klasičnim delom, imao je klevetnike koji su ga smatrali zbunjujućim.

Poslednjih decenija knjiga je postala kontroverzna zbog bitaka oko toga koje izdanje predstavlja pravu knjigu

Pošto je Džojs napravio toliko izmena u svom rukopisu, a veruje se da su štampari (od kojih neki nisu razumeli engleski) napravili pogrešne izmene, postoje različite verzije romana. Verzija objavljena 1980-ih pokušavala je da ispravi mnoge greške, ali neki Džojsovi naučnici su se usprotivili “ispravljenom” izdanju, tvrdeći da je unelo više grešaka i da je samo po sebi neispravno izdanje. Džojs i Nora, njihov sin Đorđo i ćerka Lusija preselili su se u Pariz dok je on pisao “Uliksa”.

Nakon objavljivanja knjige ostali su u Parizu. Džojs su poštovali drugi pisci i povremeno bi se družio sa ljudima poput Hemingveja ili Ezre Paunda. Ali on se uglavnom posvetio novom pisanom delu koje je progutalo ostatak njegovog života. Džojsova poslednja knjiga, “Fineganovo bdenje”, objavljena 1939. godine, je zbunjujuća, a bez sumnje je i nameravano da bude. Čini se da je knjiga napisana na nekoliko jezika odjednom, a bizarna proza na stranici kao da predstavlja stanje nalik snu. Često je primećeno da ako je “Uliks“ bio priča jednog dana, “Fineganovo bdenje” je priča o noći.

Naslov knjige je zasnovan na irsko-američkoj pesmi u kojoj irski radnik Tim Finegan gine u nesreći

Na njegovom bdenju, piće se prolije po njegovom lešu i on ustaje iz mrtvih. Kao što se moglo očekivati, “Fineganovo bdenje” je Džojsova najmanje čitana knjiga. Ipak, ima svoje branioce, a književnici su decenijama raspravljali o njegovim zaslugama. Džojs je patio od raznih zdravstvenih problema mnogo godina pre, a i u vreme objavljivanja “Fineganovog bdenja”.

Bio je podvrgnut mnogim operacijama zbog problema sa očima i bio je skoro slep. Kada je izbio Drugi svetski rat, porodica Džojs je pobegla iz Francuske u neutralnu Švajcarsku da bi pobegla od nacista. Džojs je umro u Cirihu, u Švajcarskoj, 13. januara 1941. posle operacije čira na želucu.

Dela

• Kamerna muzika (1907)
• Dablinci (1914)
• Portret umetnika u mladosti (1916)
• Izgnanci (1918)
• Uliks (1922)
• Peniach (1927)
• Zbirka pesama (1936)
• Fineganovo bdenje (1939)
• Stephen Hero (1944)
• Giacomo Joice (1968)
• Pisma Džejmsa Džojsa Vol. 1 (1957)
• Kritično pisanje Džejmsa Džojsa (1959)
• Mačka i đavo (1965)
• Pisma Džejmsa Džojsa Vol. 2 (1966)
• Pisma Džejmsa Džojsa Vol. 3 (1966)
• Izabrana pisma Džejmsa Džojsa (1975)
• Mačke iz Kopenhagena (2012)
• Finov hotel ( 2013)