napisan od strane knjigeonline datuma 5. Septembra 2022.
Život je pun teških pitanja. Zašto smo ovde? Šta je stvarnost? Kako možemo da volimo? Ovo su samo neka od teških pitanja koja smo svi imali u životu i na koja još uvek stalno tražimo odgovore.
Ali kako da uđemo dublje i potencijalno se pozabavimo nekim od najdubljih životnih misterija? Sa filozofijom naravno! Neki od najbriljantnijih mislilaca sveta bili su angažovani u oblasti filozofije i strastveno su delili svoje ideje kroz knjige, rasprave, a u slučaju Sokrata i Platona, govore pred živom publikom.
Filozofija je više od samo starih momaka kroz istoriju u belim togama, sakoima od tvida ili debelim naočarima. To je način učenja kako razmišljati i u suštini kako pronaći smisao postojanja.
Kada čitamo knjige iz filozofije i proučavamo filozofske ideje, učimo više o logici, mašti, etici, moralu i samosvesti.
Uvek je dobra ideja čitati knjige o filozofiji, čak i one koje su prvobitno objavljene pre nekoliko decenija. Filozofske ideje su vanvremenske, a mi se uvek obogaćujemo čitanjem reči velikih mislilaca koji su došli pre nas.
Imajući to na umu, evo 10 neverovatnih filozofskih knjiga koje morate da pročitate danas!
Predstavljen u formi dijaloga između Sokrata i tri različita sagovornika, ovaj klasični tekst je istraživanje pojma savršene zajednice i idealnog pojedinca u njoj. Tokom razgovora postavljaju se i druga pitanja: šta je dobrota? šta je stvarnost? a šta je znanje? Republika se bavi i svrhom obrazovanja i ulogom žena i muškaraca kao čuvara naroda. Sa izuzetnom lucidnošću i spretnom upotrebom alegorije, Platon dolazi do prikaza države vezane harmonijom i kojom vladaju kraljevi filozofi.
Od svog prvog objavljivanja 1945. Istorija zapadne filozofije lorda Rasela je univerzalno cenjena kao izvanredno jednotomno delo na ovu temu – bez premca po svojoj sveobuhvatnosti, jasnoći, erudiciji, gracioznosti i duhovitosti. U sedamdeset šest poglavlja on prati filozofiju od uspona grčke civilizacije do pojave logičke analize u dvadesetom veku. Među filozofima koji se razmatraju su: Pitagora, Heraklit, Parmenid, Empedokle, Anaksagora, atomisti, Protagora, Sokrat, Platon, Aristotel, kinici, skeptici, epikurejci, stoici, Plotin, Ambrozije, Jeronim, Avgustin, Benedikt Veliki, Jovan Škotski, Akvinski, Dan Skot, Vilijam od Okama, Makijaveli, Erazmo, More, Bekon, Hobs, Dekart, Spinoza, Lajbnic, Lok, Berkli, Hjum, Ruso, Kant, Hegel, Šopenhauer, Niče, Utilitaristi , Marks, Bergson, Džejms, Djui, i na kraju filozofi sa kojima je sam lord Rasel najbliže povezan – Kantor, Frege i Vajthed, koautor sa Raselom monumentalne Principia Mathematica.
U Nikomahovoj etici, Aristotel pokušava da ispita prirodu sreće. On tvrdi da se sreća sastoji u „aktivnosti duše u skladu sa vrlinom“, na primer sa moralnim vrlinama, kao što su hrabrost, velikodušnost i pravda, i intelektualnim vrlinama, kao što su znanje, mudrost i uvid. Etika takođe raspravlja o prirodi praktičnog rasuđivanja, vrednosti i predmetima zadovoljstva, različitim oblicima prijateljstva i odnosu između individualne vrline, društva i države. Aristotelovo delo je imalo dubok i trajan uticaj na svu kasniju zapadnjačku misao o etičkim pitanjima.
Jednog dana, četrnaestogodišnja Sofi Amundsen dolazi kući iz škole i u svom poštanskom sandučetu pronalazi dve beleške, sa po jednim pitanjem na svakoj: “Ko si ti?” i “Odakle dolazi svet?” Od tog neodoljivog početka, Sofi postaje opsednuta pitanjima koja je vode daleko dalje od onoga što zna o svom norveškom selu. Preko tih pisama ona se upisuje na neku vrstu dopisnog kursa, pokrivajući od Sokrata do Sartra, kod misterioznog filozofa, dok prima pisma upućena drugoj devojci. Ko je Hilde? I zašto se njena pošta stalno pojavljuje? Da bi razotkrila ovu zagonetku, Sofi mora da koristi filozofiju koju uči — ali se ispostavilo da je istina mnogo komplikovanija nego što je mogla da zamisli.
knjiga Sofijin Svet OVDE
Na Makijavelija treba gledati onakvim kakav je zaista bio. Otuda: može li Makijaveli, koji iznosi sledeća zapažanja, biti makijavelistički kako mi razumemo omalovažavajući izraz? Dakle, da bi se poznavala priroda naroda, treba biti princ; da bi se poznavala priroda princa, treba biti iz naroda. Ako princ nije predan porocima koji ga čine omraženim, neobično je da njegovi podanici pokazuju svoju naklonost prema njemu. Priliku su dali Mojsije, Kir, Romul, Tezej i drugi; njihova vrlina je dominirala prilikom, čineći njihovu otadžbinu plemenitom i srećnom. Naoružani proroci pobeđuju; razoružani gube. Bez vere i religije čovek postiže moć ali ne i slavu. Ugledni građani hoće da komanduju i tlače; stanovništvo samo želi da se oslobodi ugnjetavanja. Princu je potreban prijateljski narod; inače u različitosti nema nade. Princ, koji vlada kao čovek od hrabrosti, izbegava katastrofe, Nacije zasnovane na najamničkim snagama nikada neće biti čvrste ili bezbedne. Plaćenici su opasni zbog svog kukavičluka Postoje dva načina borbe: jedan zakonima, drugi silom. Prvi je ispravno ljudski put; drugi, put zveri.
Zen i umetnost održavanja motocikala Roberta M. Pirsiga je ispitivanje o tome kako živimo, meditacija o tome kako da živimo bolje smeštena oko naracije o letnjem putovanju motociklom preko severozapada Amerike, koje su preduzeli otac i njegov mali sin. Zen je objavljen 1974. godine, nakon što ga je odbila 121 izdavačka kuća. Zaista, knjiga je brzo postala bestseler i pokazala se postojanom kao delo popularne filozofije. Putovanje motociklom preko Zapada 1968. sa sinom Kristoferom bilo mu je inspiracija.
Memoari psihijatra Viktora Frankla prikovali su generacije čitalaca svojim opisima života u nacističkim logorima smrti i svojim lekcijama za duhovni opstanak. Na osnovu sopstvenog iskustva i priča svojih pacijenata, Frankl tvrdi da ne možemo da izbegnemo patnju, ali možemo da biramo kako da se nosimo sa njom, da pronađemo smisao u njoj i da idemo napred sa obnovljenom svrhom. U srcu njegove teorije, poznate kao logoterapija, nalazi se uverenje da primarni ljudski nagon nije zadovoljstvo, već težnja za onim što smatramo smislenim. Čovekova potraga za smislom postala je jedna od najuticajnijih knjiga u Americi; nastavlja da nas sve inspiriše da pronađemo značaj u samom činu življenja.
Fridriha Ničea Onkraj dobra i zla sa nemačkog prevodi R.J. Holingdejl sa uvodom Majkla Tanera u Penguin Classics. S one strane dobra i zla potvrdio je Ničeovu poziciju visokog evropskog filozofa svog doba. Delo na dramatičan način odbacuje tradiciju zapadne misli sa njenim stavovima istine i Boga, dobra i zla. Fridrih pokazuje da je hrišćanski svet utopljen u lažnoj pobožnosti i zaražen ‘ropskim moralom’. Sa duhovitošću i energijom, on se od ove kritike okreće filozofiji koja slavi sadašnjost i zahteva od pojedinca da nametne sopstvenu “volju za moć“ svetu. Ovo izdanje uključuje komentar na tekst od strane prevodioca i uvod Majkla Tanera, koji objašnjava neke od apstraktnijih pasusa u ovom delu. Snažno originalan mislilac, Ničeov uticaj na kasnije pisce, kao što su Džordž Bernard Šo, D. H. Lorens, Tomas Man i Žan-Pol Sartr, bio je značajan.
Analekti su zbirka Konfučijevih izreka koje su okupili njegovi učenici ubrzo nakon njegove smrti 497. pre Hrista. Zajedno oni izražavaju filozofiju, ili moralni kodeks, po kome je Konfučije, jedan od najhumanijih mislilaca svih vremena, verovao da svako treba da živi. Podržavajući ideale mudrosti, samospoznaje, hrabrosti i ljubavi prema bližnjemu, on je tvrdio da težnja za vrlinom treba da bude najviši cilj svakog pojedinca. I, iako praćenje Puta, ili istine, možda neće dovesti do trenutne ili materijalne dobiti, Konfučije je pokazao da to ipak može doneti sopstvene moćne i trajne duhovne nagrade. Ovo izdanje sadrži detaljan uvod koji istražuje koncepte originalnog dela, bibliografiju i pojmovnik i dodatke o samom Konfučiju, Analektima i učenicima koji su ih sastavili. Sa više od 1.700 naslova, Penguin Classics predstavlja globalnu policu sa najboljim delima kroz istoriju i u različitim žanrovima i disciplinama. Čitaoci veruju da serijal pruža autoritativne tekstove poboljšane uvodima i beleškama istaknutih naučnika i savremenih autora, kao i ažurirane prevode nagrađivanih prevodilaca.
Postoji li nešto kao zapadni taoista? Bendžamin Hof kaže da postoji, a omiljena hrana ovog taoiste je med. Kroz briljantan i duhovit dijalog sa voljenim medvedom Puom i njegovim pratiocima, autor ovog sjajnog bestselera sa lakoćom i aplombom objašnjava da nam je taoizam, umesto da je dalek i misteriozan pojam, blizak i praktičan kao naša jutarnja činija za doručak. Lutajte kroz očaravajući svet Vini Pua dok upijate neprocenjive lekcije o jednostavnosti i prirodnom životu. U ovom divnom nastavku, Bendžamin Hof istražuje Te (vrlinu) malog – princip koji je savršeno oličen u Praščiću, veoma maloj životinji koja se ipak pokazala tako korisnom.
Svaki filozof pokušava svojim najboljim rečima i mudrošću da sredi život na način na koji vidi delo. Osim toga, čitanje filozofije izaziva pitanja koja izazivaju razmišljanje.
Možda se ne slažete sa svime što filozofi imaju da kažu, ali važno je priznati važnost filozofije u životu. Filozofija namerava da poboljša život kroz kvalitet razmišljanja. Bolje razmišljanje vodi ka svesti, toleranciji i strpljenju. Svetu upravo sada to i treba.
Nadamo se da ste uspeli pronaći nešto što će vas odesti korak bliže odgovorima koje tražite, ili proširiti vaše vidike i pomoći vam da sagledate stvari na određen način.
Ako vam se dopadaju članci poput ovog, i zainteresovani ste da dobijate besplatna obaveštenja kada objavimo nešto novo, unesite svoju e-mail adresu ispod i ne propustite ni jednu novost iz sveta književnosti.