Rođena u (nem. Nitzkidorf), okrug Timiš u Rumuniji, ali sa maternjim jezikom Nemačkim. Početkom ranih 1990-ih postaje međunarodno afirmisana, a njena dela se prevode na više od dvadeset jezika.

Miler je poznata po svojim delima koji prikazuju posledice nasilja, okrutnost i teror, obično u okruženju Socijalističke Republike Rumunije pod represivnim režimom Nikolaea Čaušeskua koji je i sama iskusila. Mnoga njena dela su ispričana iz ugla nemačke manjine u Rumuniji i takođe su prikaz savremene istorije Nemaca u Banatu i Transilvaniji. Njen veoma cenjeni roman iz 2009. Anđeo gladi (Atemschaukel) prikazuje deportaciju nemačke manjine u Rumuniji u sovjetske Gulage tokom sovjetske okupacije Rumunije za upotrebu kao nemački prinudni rad.

Miler je do sada dobila više od dvadeset nagrada, uključujući Klajstovu nagradu (1994), Aristejonsku nagradu (1995), Međunarodnu Dablinsku književnu nagradu (1998) i nagradu Franc Verfel za ljudska prava (2009). Švedska akademija je 8. oktobra 2009. objavila da joj je dodeljena Nobelova nagrada za književnost, opisujući je kao ženu „koja koncentracijom poezije i iskrenošću proze oslikava pejzaž lišenih”.