Tišina je bila sve neprijatnija. Gorelo je jedno jedino svetio, a svuda okolo je bila tama. Bet Kembridž je sasvim sama stajala na praznoj pozornici. Drhtavim rukama držala je rukopis i zurila u tamu ispred sebe.
Znala je da u gledalištu ima ljudi, ali nije mogla da ih vidi. Bila je izabrana iz grupe od nekoliko devojaka koje su se javile na audiciju. Već jednom je čitala tekst za svoje nepoznate gledaoce. Sada su je pozvali da ga ponovo pročita.
Ovoga puta se plašila mnogo više nego pre. Mora da im se dopala njena gluma, inače je ne bi pozvali, razmišljala je grozničavo.
Dobro je poznavala tekst, kao i ulogu za koju je konkurisala. Bila joj je poznata kao i njeno sopstveno ime. Kako ju je samo podsećala na njenog autora! Nije trebalo da dolazi ovamo, pomislila je. Šta će se dogoditi ako se on pojavi?
