– Hm… Gospodine Vorton, traži vas jedna dama… sa… hm… pratiljom – ovog puta nakašljao se znacajno i sakrio osmeh u uglovima usana.
– Koja dama? – namršti se Vorton brzo razmišljajuci. Poslednju aferu okoncao je još prošle zime.
– Gospoða Ketling – rece Džons nepromenjenog lica, ali Vortonu nisu mogle da promaknu iskrice u njegovim ocima. On ga upitno pogleda. Nije poznavao nikakvu gospodju Ketling.
– Mislim da bi trebalo da je primite. Ovaj… njena pratilja je vrlo bucno insistirala na tome – opet se Džons nakašlja i spusti pogled. Voleo je svog mladog gospodara i bio veoma ponosan što ga baš on služi.
– Mislite?
– Možda je nešto važno u pitanju. Treba proveriti – iskrice u Džonsovim ocima su obecavale, a Vortonu je bilo prilicno dosadno u poslednje vreme. Danas narocito.
– Dama, kažete?
– Gospoða Ketling – ponovi Džons. Obicno je odlicno procenjivao posetioce.
– Pa, da primimo onda gospoðu Ketling… i njenu pratilju – rece Vorton, sluteci iz Džonsove najave da ce se malo razonoditi. Ionako se odavno pokajao što je ostao kod kuce. Trebalo je da i on podje u grad sa sestrom i ledi Derbi. Kad ih Džons najavi, u salon udjoše mlada žena i njena pratilja. Vortonu odmah bi jasno otkud tragovi osmeha na uvek poslovicno ozbiljnom Džonsovom licu.
Pratilja je bila krupna žena, najverovatnije kuvarica unapreðena u pratilju, specijalno za ovu priliku. Ona se nezgrapno svali na ponuðenu sofu, a mlada žena priðe da se pozdravi.
– Gospodja Ketling, ako sam dobro razumeo? – upita Vorton, tek sada obrativši pažnju na nju. Bila je vrlo mlada, sa jasnim, bistrim ocima i nije se narocito uklapala uz svoje ozbiljno ime i titulu gospoðe. Možda je bila tek neku godinu starija od njegove sestre.
– Da, En Ketling. Verujem da ste pre oko mesec dana dobili moje pismo, g-dine Vorton.
– Pismo? – upita on. Dobijao je svakodnevno desetine pisama. Ako je stiglo, on ga nije zapazio. Mora da ga je gurnuo u fioku za nevažnu poštu, a ako ga je cak i otvorio, nije zapamtio njegov sadržaj.
– Bojim se da mi je promaklo. O cemu se radi? — upita on uctivo ali ne narocito zainteresovan.
– Pa… vidite… ja sam ostala udovica pre tri meseca…
Raspo lažem sada odreðenom sumom novca. I želela bih da od vas otkupim imanje moje porodice koje je pre pet godina moj otac prodao vašem ocu.
