– Da ih uvedem? – upita Gankur koji je već osetio promenu raspoloženja svog gospodara i prijatelja.
– Ne znam. Neka uđe prvo on. čekaj malo. Kakva je devojka? Je li lepa? – osetio je da je postao malo usamljen ovde. Odavno nije imao žensko društvo. Od prošle nedelje. To je zaista loš znak, ako zbog usamljenosti ili dosade spadne na seljančice.
– Najbolje će biti da sami vidite – neodređeno reče grofov upravitelj.
– Gankure, ti si mi najbolji prijatelj, šta misliš o ovome? – upita grof, malo bolje raspoložen.
– Videćemo. Najverovatnije je neki od onih lukavih seljaka, koji se nada da će vam podmetnuti neku prljavu, seosku devojku za ljubavnicu, a da ga vi za to bogato nagradite ili makar oprostite dugove.
– Baš sam i ja to pomislio. Primiću ih oboje. Želim da se danas malo zabavimo. U veliku sobu za primanje ubrzo uđoše omanji, debeli čovek, sa masnom proređenom kosom. Vukao je za sobom devojku u mrkoj, prljavoj haljini. Grof ostade da sedi, malo razočaran. Nisu ostavljali naročito impresivan utisak. Čovek jeste izgledao lukavo, kao što je i očekivao. Doduše, pretpostavljao je da će i devojka biti prljava i ne naročito privlačna, ali ipak oseti razočarenje što je po tom pitanju bio u pravu. Ovi su bili najgori do sada. Brzo će ih izbaciti.
– Dakle? – upita on malo oholo.
