Predsvadbena zabava bila je zaglušujuće bučna, poput kakvog džinovskog motora, a Lizi nije mogla da se seti da li joj se ikada u životu manje slavilo nego tada.
A sada još i veče u La Skali, dragi Bože, pomislila je sumorno. Stajala je, okružena svim tim luksuzom,.u apartmanu ovog otmenog milanskog hotela, spremajući se da obuče isto tako otmenu markiranu haljinu koja je sigurno koštala više nego što je smela i da zamisli, kako bi prisustvovala otmenoj gala večeri i vrhunskom izvođenju opere u La Skali, dok je u Engleskoj njihov porodični posao bio na rubu propasti. Nije želela da dođe na venčanje svoje najbolje prijateljice, ali njen otac je bio uporan. Njen brat Metju otišao je čak korak dalje i istinski se naljutio.
– Ne budi glupa! – dreknuo je na nju. – Zar zaista hoćeš da se tata oseća još gore nego što se već oseća zbog svega ovoga? Idi na Bjankino venčanje – rekao je Metju – a kada budeš bila tamo, poželi joj sve najbolje od mene sa tim njenim super bogatim ulovom.
Izgovorio je to sa takvom gorčinom da su se Lizine usne izvile u bolan osmeh kad se prisetila njegovih reči. Metju nikada neće oprostiti njenoj najboljoj prijateljici što se zaljubila u drugog čoveka.
Potom su Bjanka i njeni roditelji takođe izvršili ogroman pritisak na nju da dode u Milano, i na kraju joj je bilo lakše da popusti i uradi ono što su drugi želeli, uprkos tome što je ona jedino želela da bude pored oca i da mu pruži podršku.
Umesto toga, moram da se uvučem u ovu haljinu, reče Lizi sebi, sklanjajući neposlušnu loknu sa čela dok je nameštala bretele, a potom se okrenu prema ogledalu kako bi se konačno pogledala.
Ono što je videla izazvalo je zgražavanje na njenom ionako neveselom licu. Haljina ju je stezala svuda gde nije trebalo, a srebrnastosiva boja izgledala je užasno na njenoj bledoj koži! Nije joj bilo prvi put za njene dvadeset dve godine da svim svojim srcem poželi da bude krhka i slatkasta brineta poput Bjanke.
