Bilo joj je tek sedamnaest?
– Govorimo o vremenu od pre deset godina. Tada sam i ja bio gotovo tinejdžer.
– U čemu je razlika? – nekrunisani kralj Arista sedeo je za masivnim pisaćim stolom i smrknutog lica besno je zurio u svog brata. – I tako imamo dovoljno nevolja!
– Ne mojom krivicom – princ Andreas Karedas, treći u naslednom redu prestolonaslednika kraljevske kuće Arista, prihvatio je Sebastijanov bes stoički Prinčevi porodice Karedas bili su izuzetno zgodni i temperamentni, a važili su za plejboje. Ipak, za razliku od obojice braće, Andreas je svoje afere krio, malo je polagao na svoj prinčevski status i nije bio toliko naprasit kao njegova
– Do sada – zarežao je Sebastijan – ne računajući tvoj nedavni razvod koji je izazvao mnogo gužve. Ali ovo je mnogo osetljivije. Moraš to da resiš pre nego što nastane katastrofa.
– Kako to da sredim?
– Pokušaj da je se resiš! – Sebastijanov pogled bio je ubilački, pa je Andreas podigao obrve.
– Ne želiš valjda time da kažeš… Od očeve smrti trojica prinčeva bili su stalno u medijskom fokusu. Bežeći od svetala reflektora, pokušavali su sve u želji da isprave stare, skrivene greške i skandale, kao i da spreče čopore
reportera da kopaju po zaboravljenim pričama. Tu je bila i politička nesigurnost zbog osporenog nasledstva trona.
– Mada, kad pomislim na našeg oca… – promrmljao je Sebastijan, a Andreas se naježio. Ko zna za šta bi stari kralj bio sposoban da je znao Holinu tajnu…
– Bićeš bolji kralj nego što je to naš otac ikada bio – rekao je Andreas svom bratu.
– Šta je moglo da ga navede na to da Stefani dijamant zameni kopijom?
Sebastijanovo lice se okamenilo.
– To moram da istražim!
***
Kada je došao u Australiju, bilo mu je dvadeset, a njoj sedamnaest godina. Sada joj je dvadeset sedam. Krajnje je vreme da ostavi prošlost i sećanje na princa Andreasa i da započne život negde drugde, daleko od ovog mesta i od ljubavi koja je od početka bila osuđena na propast.
