Iznenada se setila. Prepoznala je muškarca koji je u avionu sedeo nekoliko redova ispred nje. Setila se još nekih karakterističnih detalja.
Pozdravio je jednog člana posade, a ovaj mu je uzvratio pozdrav tako da joj je bilo jasno da je reč o čestom i cenjenom putniku. Karakterističan je bio i način na koji je prišao jednom od preostalih praznih mesta i otvorio kožni neseser.
Gledala je u njegov zatiljak dok se koncentrisao nad nekim tekstom. Pramenovi crne kovrčave kose spuštali su mu se sve do okovratnika košulje. Nijednom nije pogledao u njenom pravcu, sećala se Kili. Ili bar ona to nije primetila. A sada ju je veoma pažljivo posmatrao i po pogledima njegovih tamosivih očiju znala je da ju je primetio i u avionu. Trebalo je to da zna, da oseti dodir njegovog pogleda.
