Na autobuskoj stanici bilo je mnogo ljudi. Nela se jedva probila, osetivši nekoliko nenamernih udaraca u prolazu. Stezala je ključeve automobila u ruci, svesna koliko je srećna što ne mora da se bori za mesto u autobusu i da se sat vremena klacka nekoliko stanica do kuće. Ne, nikada više. Stigla je do svog preslatkog crvenog "golfa", koji je tek peti dan bio njen, i koji je svojim sjajnim, čistim izgledom odavao da ga još ni kap kiše nije takla. To je bio poklon njenog muža za prvu godišnjicu braka.
Čim joj je Marko pao na pamet, nasmešila se najlepšim osmehom zaljubljene žene. Nekimladići su joj dobacivali komplimente iz auta u prolazu, ali Nela tonije primetila. Ušla je u svoja kola, još uvek zaneta mislima o svom voljenom muškarcu. A samo pola sata pre toga njena najbolja prijateljica i venčana kuma Sara postavila joj je pitanje kako je moguće da se njih dvoje još uvek vole kao i prvog dana braka. Nela nije znala pravi odgovor, a i sama se ponekad pitala otkud tolika sreća da joj se nasmeši, da baš ona bude izabranica Markovog srca i da ima tako mnogo ljubavi oko sebe.
