Kao Emerikova supruga, i sama Delija je nebrojeno puta bila savladana blještavilom kojom je on zračio. Dve godine, koliko je bila udata za njega, nisu joj bile dovoljne da bi umanjila fascinaciju koju je budio u njoj, da bi mogla da razmišlja o njemu nezavisno od toga kako je izgledao, kako je delovao na nju. Uvek iznova bi ostajala osvojena, uvek iznova se osećala kao zatočenica njegove privlačnosti.
Emerikove sive oči su imale hipnotičku moć na Deliju. Njegov osmeh ju je ostavljao bez snage. Gorela je od dodira njegovih prstiju. Lišavao ju je svih misli čim bi joj prišao. Morala je da stegne zube kada je, te večeri, počeo dajoj prilazi. Nadala se da će izbeći da je dodirne, da joj kaže nešto vruće, nešto od čega bi se istopila iznutra.
