Ova priča čitaocu govori o osobi koja je ceo svoj život posvetila umetnosti gladovanja. U početku uživa ogroman uspeh u javnosti, zatim njegova umetnost postaje beskorisna i nezanimljiva, a onda završava fijaskom i umire. Radnja je prilično jednostavna, ali podrazumevani smisao ostavlja mnogo toga da se otkrije: karakteristična karakteristika Kafkinih dela je mnoštvo simbola. Zato je poželjno čitati između redova tražeći da se razume ne samo spoljašnji oblik već i unutrašnji smisao.
Da je autor ove priče neko drugi, možda bismo mogli da previdimo njeno skriveno značenje. Ali svaki umetnik je čitalac prema određenim smernicama koje nameće naše razumevanje njegove ili njene ličnosti. Kafka bi se i sam mogao smatrati parabolom, a njegova dela imaju tendenciju da nude neka druga čula osim doslovnog značenja.
U „Umetnik u gladovanju“ gladovanje je bukvalno podignuto na rang umetnosti koja poseduje popularnost među masama. Bilo bi dovoljno razumno pretpostaviti da Kafka opisuje sudbinu umetnika koji priča priču o umetnosti gladovanja; po mišljenju mnogih, autor i lik su prilično slični. U priči vidimo da impresario tera umetnika da prestane da posti posle četrdeset dana iscrpljujućeg gladovanja, iako sam gladni umetnik želi da nastavi sa svojom umetnošću.
Umetnik gladi, sličan Kafki, želeo je da podeli svoj unutrašnji svet, svoju umetnost, želeo je da umetnost gladovanja bude cenjena i odobrena, oni koji su dolazili u kavez da posmatraju nepoznatu pojavu. Ali to je bila gorka greška jer se ispostavilo da je lepi mladi panter za većinu ljudi mnogo „shvatljiviji“ i zanimljiviji od umetnika gladi, čoveka nalik kosturu.
Istovremeno, gladni umetnik je neprijatan u svojoj visokoj umetnosti dostizanja duha i traženja hrane koja bi mu bila po volji. Gladni umetnik se nije osećao slobodnim jer je bio primoran da prekine post svakih 40 dana; bio je lišen mogućnosti da svoju umetnost unapredi do savršenstva. Takođe se može povezati i sa samim Francom Kafkom jer se kroz njegov život i dela provlači motiv neslobode.
On to možda i ne poznaje fizički, ali to opaža, verovatno kroz sećanje predaka svog naroda da je preživeo Neronovom lakomislenošću, Tamerlanov gnev, inkvizicijske torture, nacijom koja je bila osuđena na opstanak kroz Gestapo, Aušvic i Gulag.
Kako se radnja razvija, vidimo da profesionalni post vremenom nadživljava svoju popularnost, spektakl postaje dosadan i interesovanje publike za njega nestaje. Čovek u kavezu žudi da im pokaže svoju umetnost, želi da im da deo sebe, ali sve je uzalud jer ljudima to ne treba, treba im mladi lepi panter, treba im performans, prolazan i trenutan zadovoljstvo. Slično njegovom liku, Kafka je takođe bio potcenjen tokom svog života.
Za života objavio je samo nekoliko svojih priča koje su činile samo mali deo njegovog književnog nasleđa. Nažalost, njegova dela nisu izazvala veliko interesovanje čitalaca sve dok njegovi romani nisu posthumno objavljeni na inicijativu njegovog prijatelja Maksa Broda.
Čovek potpuno i svim srcem odan umetnosti i svom delu jedva da je potreban, i Kafka je razumeo tu činjenicu. Ali dugoročno, gladni umetnik dolazi do zaključka da je umetnost sama po sebi zaista važna, da je zaista važno biti odan sebi, svojoj potrazi, svom radu i prepoznavanju i razumevanju od strane gomile.
Umetnik je patio bez priznanja i uvažavanja, ali nije prestao da „stvara“ svoju osebujnu umetnost. Umetnost je iznad svega toga čak i ako je povezana sa bolom, patnjom, usamljenošću i neprepoznavanjem. Važno je ostati veran sebi. Da bi se izveo zaključak, treba napomenuti da se glavni lik ove pripovetke može porediti sa mnogim umetnicima. Nažalost, ljudi umetnosti su često potcenjeni u našem društvu ili prepoznati tek nakon smrti.
Poštarina (Besplatna isporuka, porudžbina preko 3000din): Srbija 180din Crna Gora, Bosna i Hercegovina (8,5 EUR), inostranstvo DHL (7,5 EUR) | Realizacija kupovine podržana od strane partner kompanije Korisna Knjiga d.o.o
Autor Knjige:
Franc Kafka - Franz Kafka
Franc Kafka je bio češki romanopisac i pisac kratkih priča, koji se smatra jednom od najvažnijih književnih ličnosti 20. veka.
