Roman se sastoji iz dva dela. Prvi, nazvan jednostavno „Podzemlje“, ispričan je preko neimenovanog naratora, poznatog kao “Podzemni čovek”. Ovaj deo služi kao uvod u um Podzemnog čoveka. On je ogorčeni 40-godišnjak koji živi u trošnom stanu, koji se povukao iz državne službe nakon što je nasledio nešto novca. Potpuni nihilista i mizantrop koji već dugi niz godina živi „pod zemljom“ ili u sopstvenoj refleksivnoj hipersvesti i napisao je ove “Zapise iz podzemlja”, koje ne namerava da objavi za javnost.
Drugi deo romana nosi naziv „U vezi mokrog snega“. Na kraju prvog dela, mokri sneg koji je padao podseća ga na događaje iz prošlosti i proganja ga, a on od dosade počinje da prepričava svoja mučna prošla iskustva sa 24 godine. Njegova nesposobnost da komunicira sa drugim ljudima dovodi do toga da se njegovi pokušaji da formira odnose i učestvuje u životu završavaju katastrofom i tera ga sve dublje u podzemlje.
Od samog početka, uvodimo se u neobičan um Podzemnog čoveka. On je suštinski anti-heroj. Oseća akutno zavist prema „čoveku od akcije“, onom koji poseduje malo intelektualnih kapaciteta i oslobođen je sumnji, pitanja i ozlojeđenosti koje su deo njegove podzemne svesti. Ali, s druge strane, on nalazi utehu u svom osećaju intelektualne superiornosti, iako ga sprečava da učestvuje u „životu” kao što to čine drugi ljudi, on stalno sve preterano analizira i stoga nije u stanju da donosi odluke.
On prolazi kroz život pun samoprezira. Kao siroče, nikada nije imao normalne, ljubavne odnose sa drugim ljudima. Obično provodi vreme čitajući literaturu, ali razmišljajući o stvarnosti, svestan je njene apsurdnosti i ovaj kontrast ga dalje udaljava od društva. Napetost između njegove intelektualne superiornosti i njegovog dubokog samoprezira je psihološka tema koja se ponavlja kroz roman.
Podzemni čovek ima ograničen repertoar emocija, koji uključuju bes, gorčinu, osvetu i poniženje. On opisuje slušanje ljudi kao „slušanje kroz pukotinu ispod poda“. Reč „podzemlje“ zapravo dolazi od lošeg prevoda na engleski. Bolji prevod bi bio prostor za puzanje: prostor ispod poda koji nije dovoljno velik za čoveka, ali gde žive glodari i bube.
Dostojevski na početku ističe da takvi ljudi kao što je Podzemni čovek „ne samo da mogu nego moraju postojati u našem društvu, kada uzmemo u obzir okolnosti u kojima se naše društvo formiralo“. Podzemni čovek posmatra uspon utopijskog društva koje nastoji da ukloni patnju i bol. On tvrdi da čovek želi obe stvari i da su mu potrebne da bi bio srećan. Želimo sreću, ali imamo poseban talenat da očajavamo.
Najrevolucionarniji roman Dostojevskog, Beleške iz podzemlja, označava liniju razdvajanja između fikcije devetnaestog i dvadesetog veka, i između vizija o sebi koje je otelotvoreno svaki vek. Jedan od najistaknutijih likova u književnosti, neimenovani pripovedač je bivši zvaničnik koji se prkosno povukao u podzemnu egzistenciju. U potpunom povlačenju iz društva, on piše strastvenu, opsesivnu, samokontradiktornu naraciju koja služi kao razorni napad na društveni utopizam i tvrdnju o suštinski iracionalnoj prirodi čoveka.
Kompletna Besplatna PDF Knjiga
Poštarina (Besplatna isporuka, porudžbina preko 3000din): Srbija 180din Crna Gora, Bosna i Hercegovina (8,5 EUR), inostranstvo DHL (7,5 EUR) | Realizacija kupovine podržana od strane partner kompanije Korisna Knjiga d.o.o
Autor Knjige:
Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Fjodor Mihajlovič Dostojevski (rus. Фёдор Михайлович Достоевский) je bio ruski pisac.
