Nejdin je bila intrigantna isključivo muškarcima koji su umeli da prepoznaju njenu unutrašnju lepotu, kao i obilje lepih osobina kojima se odlikovala. Martin Vilson je bio jedan od tih muškaraca. Nejdin mu, pri upoznavanju, nije privukla pažnju. Međutim, sa protekom vremena mu je postajala sve više zanimljiva. Toliko, daje pokušao da joj se udvara, iako je bio oženjen.
Kada ga je Nejdin odbila, na krajnje bezbolan način, gotovo je izgubio glavu za njom. Ambicija da osvoji tu mudru, prisebnu i smislenu ženu gaje potpuno obuzela. Došao je sebi tek kada mu je supruga pripretila razvodom i kada mu je Nejdin nežno sugerisala da ne dozvoli da do istog dođe.
Od tada je prestao da razmišljao o Nejdin kao o ženi koju je morao da osvoji, ali nije mogao da prestane da joj se divi i da uživa u tome što ju je svakodnevno sretao.
