Iz knjige:
Avo, dušo, kad već ţeliš da ti pričam kako sam postala ovakva kakva sam danas, šta misliš da ću ti reći?Polaskana sam što ţeliš da razgovaraš sa mnom. A kad sam nešto odbila mom omiljenom unučetu?
Znam da to kažem svakom svom unučetu i svaki put to ozbiljno mislim. To zvuči smešno ili kao da gubim razum, ali istina je. Shvatićeš kad i sama postaneš baka. A zašto da ne? Pogledaj samo vas petoro: lekar, socijalni radnik, dvoje nastavnika i sada ti. Naravno da će te primiti u taj program. Ne budi luckasta. Mislim da je to divno, mada se moj otac verovatno prevrće u grobu. Nemoj reći ostalima, ali ti si mi zaista mezimica, i to ne samo zato što si najmlađa. Znaš li da si dobila ime po meni?
To je dobra priča. Svi ostali nazvani su po nekom preminulom, kao na primer tvoja sestra Dţesika kojoj su dali ime po mom nećaku Dţejku. Ali kad si se ti rodila, bila sam teško bolesna, a kad su pomislili da neću preţiveti, dali su ti ime po meni nadajući se da anđeo smrti neće pogrešiti i uzeti tebe, Avu, umesto mene, Adi. Nisu tvoji roditelji bili naročito sujeverni, ali svima su govorili da si dobila ime po rođaci tvog oca Arleni, kako ih niko ne bi gnjavio. Znam, to je mnogo imena za pamćenje. Deda i ja smo tvojoj tetki Silviji dali ime po dedinoj majci koja je umrla za vreme epidemije gripa. Tvoja majka Klara dobila je ime po mojoj sestri Siliji. Kako to misliš nisi znala da sam imala sestru po imenu Silija? To nije moguće! Beti je bila najstarija, zatim Silija i na kraju ja. Moţda si zaboravila.
