Alis En Manro (rođena 10. jula 1931) je kanadska spisateljica kratkih priča koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost 2013. Za njene priče se kaže da „sadrže više nego što najavljuju na početku, i otkrivaju više od paradiranja u pisanju“.
Manroova fikcija uglavnom govori o njenom rodnom okrugu Huron u jugozapadnom Ontariju. Njene priče istražuju ljudske složenosti u nekomplikovanom proznom stilu. Njeno kvalitetno pisanje ju je postavilo u kategoriju „jedne od najvećih savremenih pisaca fikcije“, ili, kako je to rekla Sintija Ozik, „naš Čehov“. Manro u karijeri dobija mnoga književna priznanja, uključujući Nobelovu nagradu za književnost 2013. godine za svoj rad. Dobija i Međunarodnu nagradu Man Booker 2009. za njeno doživotno delo. Takođe je trostruki dobitnik Nagrade generalnog guvernera Kanade za beletristiku, a dobila je i nagradu Writers’ Trust of Canada 1996. Marian Engel Avard i Rogers Writers’ Trust Fiction Prize 2004. godine za beletristiku.
