Elfrida Jelinek je rođena 20. oktobra 1946. u Murzzuschlagu, Štajerska, kao ćerka Olge Ilone (rođene Buhner), kadrovskog direktora, i Fridriha Jelineka. U Beču su je odgajali njena majka katolkinja rumunsko-nemačka i otac češki Jevrejin (čije prezime „Jelinek“ na češkom znači „mali jelen“). Njena majka je poreklom iz buržoaskog porekla, dok je njen otac bio radnički socijalista.

Njen otac je uspeo da izbegne progon tokom Drugog svetskog rata radeći u strateški važnoj industrijskoj proizvodnji. Međutim, mnogi njegovi rođaci bili su žrtve Holokausta.

Od malih noguu;ila je da svira klavir, orgulje, gitaru, violinu, violu i blok flautu. Kasnije je nastavila da studira na Bečkom konzervatorijumu, gde je diplomirala orguljaš; uvek je te\ila ka tome da ispuni visoka očekivanja svoje majke, dok se suočavala sa psihički bolesnim ocem. Studirala je istoriju umetnosti i pozorište na Univerzitetu u Beču. Međutim, morala je da prekine studije zbog anksioznog poremećaja, što je rezultiralo samoizolacijom u roditeljskoj kući na godinu dana. Za to vreme počela je da se bavi ozbiljnim književnim radom kao vidom terapije. 

Posle godinu dana, počela je da se oseća komfornije napuštajući kuću, često sa svojom majkom. Poeziju je počela da piše u ranoj mladosti. Književno je debitovala sa Lizas Šaten (Lizina senka) 1967, a prvu književnu nagradu dobila je 1969. Tokom 1960-ih postala je politički aktivna, mnogo čitala i „provela ogromnu količinu vremena gledajući televiziju“.