Pamuk je autor romana među kojima su Tiha kuća, Beli zamak, Crna knjiga, Novi život, Zovem se crveno, Sneg, Muzej nevinosti, Čudnost u mom umu i Crvenokosa žena.

Delimično čerkeskog porekla a rođen u Istanbulu, Pamuk je prvi turski nobelovac. Dobitnik je i brojnih drugih književnih nagrada. Moje ime je crveno osvojio je 2002. Prik du Meilleur Livre Etranger, 2002. Premio Grinzane Cavour i 2003. Međunarodnu Dablinsku književnu nagradu.

Evropski parlament pisaca nastao je kao rezultat zajedničkog predloga Pamuka i Žozea Saramaga. Pamukova spremnost da piše knjige o spornim istorijskim i političkim događajima dovela ga je u opasnost u njegovoj domovini. Godine 2005. jedan advokat ga je tužio zbog izjave o genocidu nad Jermenima u Otomanskom carstvu. Njegova namera je, prema rečima samog Pamuka, bila da istakne pitanja koja se odnose na slobodu govora u zemlji njegovog rođenja. Sud je prvobitno odbio da sasluša slučaj, ali je 2011. godine Pamuku naloženo da plati 6.000 lira ukupne odštete zbog uvrede časti tužioca.