Li Rajt je nervozno pogledala zatvorena vrata hotelske sobe. Nije želela taj posao, ali nije ni imala drugog izbora. Posle nedavne bolesti, njen račun u banci znatno je smanjen, a ništa drugo nije uspela da pronađe. Ovaj novi posao bio je daleko od uspešine karijere unutrašnjeg dekoratera koju je napustila u Mineapolisu u Minesoti, bila je ovde u Tusonu suviše skupa za njene mogućnosti. Zakucala je na vrata i sačekala. Činilo joj se da je prošla čitava večnost pre nego što isu se otvorila vrata.
– Vi ste gospođica Rajt? – upitao je, osmehujući se ljubazno.
***
Podigla je oči da ga pažljivije pogleda. Imao je taman ten i dve duboke bore na licu od kukastog nosa do velikih usta. Oči su mu bile duboko usađene ispod tamnih obrva i visokog čela. Kosa mu je bila gusta, tamna kao gar i kratko podšišana. Imao je na sebi radnu odeću: izbledele farmerke i kariranu košulju. Imao je izgled čoveka koji se uvek ponaša strogo poslovno. Iznenada je shvatila da to nije bio radnik na ranču, kako je na početku mislila.
