Natalija radoznalo baci pogled na goste da uoči razlog kraljičinog neodobravanja. Balska sala palate Santina bila je pretrpana. Očigledno niko nije hteo da propusti veridbu njenog brata Alesandra i njegove verenice Alegre. Da li je to zato što je njegova izabranica kćerka bivšeg profesionalnog fudbalera Bobija Džeksona, u mladosti poznatog kao „nemogući dečak“?
U tom čoveku, na čiji je račun njena majka uputila komentar, Natalija je prepoznala Alegrinog starijeg brata Bena, milionera koji je sa svojih deset prstiju stvorio zavidno bogatstvo. Ne, kraljicu ne bi impresioniralo njegovo bogatstvo, nije on toliko imućan. Sve što je ona cenila – bilo je poreklo.
Ovde niko nije spominjao Natalijinog bivšeg verenika, princa Mišela – drugog po redu naslednika prestola male kneževine Montenavare, koja je praktično bankrotirala – a on je kao razlog raskida naveo pogubno ekstravagantan ukus i način života svoje verenice. Osim toga, Natalija se nikako ne bi navikla na život u zamku izloženom promaji, visoko u Alpima, koji je bilo teško zagrejati. Mada u ovom momentu ona ne bi mogla odgovoriti na pitanje kako vidi svoju budućnost, ipak je uživala u oslobođenju od neželjenih okova. Dok je gledala visokog Bena Džeksona, smračilo joj se pred očima. Savršeno skrojeno sivo odelo isticalo je njegovo snažno, mišićavo telo. Dok je razgovarao s gostima, delovao je samouvereno i opušteno.
