U “Božjem čekiću” Klark zamišlja budućnost u kojoj je veliki asteroid na putu sudara sa Zemljom, preteći da zbriše sav život na planeti. Priča prati napore tima naučnika i astronauta dok se utrkuju sa vremenom kako bi sprečili da asteroid udari u Zemlju i uništi sav život.
Roman je poznat po istraživanju niza tema naučne fantastike, uključujući opasnosti istraživanja svemira i mogući uticaj velikih svemirskih objekata na Zemlju. Klarkov stil pisanja poznat je po svojoj naučnoj tačnosti i posvećenosti detaljima, a „Božji čekić“ nije izuzetak. Knjiga je štivo koje izaziva razmišljanje i napeto je, i sigurno će se dopasti ljubiteljima naučne fantastike i onima koji su zainteresovani za istraživanje svemira.
Odlomak iz knjige
1. IZ AFRIKE
Kapetan Robert Sing uživao je u tim šetnjama kroz šumu sa svojim malim sinom Tobijem. Bila je to, razume se, pripitomljena i blaga šuma, zajemèeno bez opasnih životinja, ali predstavljala je uzbudljivu suprotnost njihovom poslednjem boravištu u arizonskoj pustinji. Kao prvo, prijalo im je što su tako blizu okeana, prema kome su svi svemirci gajili duboko usaðenu empatiju. Èak i ovde, na ovoj èistini koja se nalazila više od kilometra duboko u kopnu, mogao je da èuje slabo huèanje talasa što ih je monsun bacao na spoljašnji greben.
"Šta je ono, tata?" upitao je èetvorogodišnjak, pokazavši prstom na malo, kosmato lice, uokvireno belim zulufima, koje je zurilo u njih kroz zastor od lišæa.
"Ovaj... neka vrsta majmuna. Zašto ne upitaš Mozak?"
"Pitao sam. Neæe da odgovori."
Još jedan problem, pomisli Sing. Bilo je trenutaka kada je èeznuo za jednostavnim životom svojih predaka u prašnjavim ravnicama Indije, mada je savršeno dobro znao da bi mogao da ga podnese samo koju milisekundu.
"Pokušaj ponovo, Tobi. Ponekad govoriš suviše brzo... Kuæna centrala ti ne prepozna uvek glas. Da li si se setio da pošalješ sliku? Ne može ti reæi u šta gledaš ako i sam to isto ne vidi."
"Auuuh! Zaboravio sam."
Sing pozva privatni kanal svoga sina, taman na vreme da uhvati odgovor centrale.
"To je beli kolobus, porodica cercopithecidae..."
"Hvala, Mozgu. Mogu li da se igram s njim?"
"Mislim da to nije dobra ideja", žurno se umeša Sing. "Mogao bi da te ujede. A verovatno ima i buve. Tvoje roboigraèke mnogo su lepše."
"Nisu onako lepe kao Tigreta."
"Ali zato nisu ni tolika napast... èak i sada kada je isdresirana za život u kuæi, hvala Bogu. Ionako je vreme da poðemo kuæi." I da vidimo kako Frejda, dodao je u sebi, izlazi na kraj sa svojim problemima u pogledu Centrale...
Od samog trenutka kada je Služba nebeskog prevoza spustila kuæu u Afriku, usledio je niz kvarova. Poslednji, i verovatno najozbiljniji, desio se na sistemu za recikliranje hrane. Iako su jemèili da ne postoji moguænost da se pokvari, tako da je rizik od stvarnog trovanja bio astronomski mali, sinoænji file-minjon imao je nekakav èudan, metalan ukus. Frejda je, napravivši grimasu, predložila da se vrate na život iz vremena preelektronskih lovaca-sakupljaèa, da spremaju hranu nad vatrom od drva. Ponekad je njen smisao za humor bio pomalo bizaran: sama pomisao da jede prirodno meso raskomadanih mrtvih životinja bila je, razume se, krajnje ogavna...
"Zar ne možemo do plaže?"
Tobija, koji je najveæi deo života proveo okružen peskom, oèaravalo je more; nije uspevao još da poveruje da na jednom mestu može postojati toliko vode. Èim severnoistoèni monsun popusti, otac æe ga povesti do grebena i pokazati mu èudesa koja su sada skrivali pobesneli talasi.
"Da èujemo šta majka ima da nam kaže."
"Majka kaže da je vreme da se obojica vratite kuæi. Zar ste zaboravili da nam popodne dolaze posetioci? Tobi... soba ti je u kršu. Vreme je da je ti spremiš... a ne da to stalno ostavljaš Dorkasi."
"Ali programirao sam je..."
"Bez rasprave. Kuæi... obojica!"
Tobijeva usta poèeše da se puæe na dobro poznat naèin. Meðutim, bilo je trenutka kada je disciplina bila važnija od ljubavi: kapetan Sing podiže Tobija u naruèje i krenu nazad prema kuæi sa svojim tovarom koji se blago migoljio. Tobi je bio suviše težak da bi ga dugo nosio, ali opiranje mu je ubrzo prestalo i ocu je bilo drago što je mogao da ga pusti da nastavi na vlastiti pogon.
Dom koji su delili Robert Sing, Frejda Kerol, njihov sin, Tobi, njegov voljeni minitigar i odabrani roboti delovao bi iznenaðujuæe skuèeno kakvom posetiocu iz prethodnog veka... pre bi se moglo reæi da je to bila kakva vikendica nego kuæa. Meðutim, u ovom sluèaju izgled je i te kako varao, jer je veæina soba bila mnogonamenska; bilo je dovoljno izdati nareðenje pa da se svaka od njih preobrati u nešto drugo. Nameštaj bi doživeo metamorfozu, zidovi i tavanica bi nestali i bili zamenjeni prizorima zemlje i neba... Ili èak svemira, dovoljno uverljivim da obmanu svakog osim kakvog astronauta.
Kompleks koji se sastojao od središnje kupole i èetiri poluvaljkasta krila nije bio, Sing je to morao priznati, vrlo privlaèan za gledanje i delovao je sasvim neprikladno na ovoj èistini u džungli. Ali savršeno mu je odgovarao opis 'Mašina u kojoj se živi'; Sing je proveo gotovo ceo odrasli deo života u takvim mašinama, èesto pri nultoj gravitaciji. On se ne bi oseæao prijatno ni u kakvom drugom okruženju.
Poštarina (Besplatna isporuka, porudžbina preko 3000din): Srbija 180din Crna Gora, Bosna i Hercegovina (8,5 EUR), inostranstvo DHL (7,5 EUR) | Realizacija kupovine podržana od strane partner kompanije Korisna Knjiga d.o.o
