– Džek Vels, gospođice.
Mladić je bio nadzornik na ranču Karsona Vejna i Mendi nije bilo potrebno više nikakvo objašnjenje. Znala je šta se dogodilo i zašto su je probudili.
Otvorila je vrata i pogledala mladića osmehujući se tužno.
– Gde je on?
– U gradu. U baru ..Rodeo”.
– Je li pijan? – upita ona oprezno.
Nadzornik se dvoumio nekoliko trenutaka a onda je klimnuo glavom.
– Jeste, gospođice. – Usta su mu se razvukla u osmeh.
– To je već drugi put u poslednja dva meseca. – Mendine sive oči zasvetlele su ljutito.
– Možda ima problema s novcem.
– Imao ih je i ranije. A ne bi trebalo da ih ima uopšte. Našla sam mu kupca za četrdeset hektara, a on uopšte neće da razgovara s čovekom.
– Gospođice Buš, znate da se Karsonu ne dopada ideja da se na njegovom zemljištu grade višespratnice. Ta zemlja je u lukama njegove porodice još od građanskog rata.
– Ali, Karson ima na hiljade hektara! Neće mu nedostajati baš tih četrdeset.
