Medlin je pomislila, kao i toliko puta pre toga, da niko ne može da se poredi sa velikim Džonon Durangom. Bio je visok, krupan i mišićav i uprkos trideset i devet godina nije imao ni grama sala.
Imao je pravu crnu kosu brižljivo začešljanu iznad širokog čela, toliko brižljivo da je Medlin često želela da mu je zamrsi. Oči su mu izdaleka izgledale tamne, ali su u stvari bile sive.
Nos mu je bar jednom bio slomljen i to se videlo. Usta su mu bila veoma senzualna ispod gustih, brižljivo potkresanih brkova crnih kao njegova kosa. četvrtasta vilica koja je nagoveštavala odlučnost i jaku volju upotpunjavala je portret. Mada su ona i Džon bili prijatelji, samo dobri prijatelji, više od dve godine, nije mogla da suzbije osećanje da je pre svega bio muškarac. U tamnom večernjem odelu privlačio je poglede svih žena, a Medlin, koja je osetila kako joj jeza prolazi niz kičmu, nije bila izuzetak.
