Nežno lice na uštirkanom belom jastuku bilo je bledo i nepomično. Dijego je posmatrao to lice sa očiglednim uzbuđenjem. Posle toliko godina, osećanja su se ponovo javila u njemu i nije uspevao da ih prikrije čak ni izrazom sažaljenja na licu. Nešto čudno se dešavalo sa Dijegom Laremosom.
Ta žena bledog, nepomičnog lica, nije za njega bila strankinja. Prošlo je pet godina otkako je nije video, a ona se nije uopšte izmenila, niti je ostarila.Trebalo bi da joj je dvadeset šest, pomislio je. Njemu je bilo četrdeset godina.
Kad su ga pozvali iz bolnice, gotovo da je odbio da dođe. Melisa Sterling ga je izneverila, pre pet godina . . . Međutim, ipak je istog trenutka spakovao stvari i požurio u južnu Arizonu. Sad je bio tu, zbunjen i uzbuđen. Ona je ležala pred njim, bespomoćna ali živa! Sve ove godine mislio je da je mrtva. Hladna praznina presekla ga je u grudima, sećanja su navirala i on nije mogao da ih zaustavi.
