Iz knjige:
Marijam je bilo pet godina kada je prvi put čula reč arami. Desilo se to jednog četvrtka. Sigurno je bio četvrtak, jer se Marijam sećala da je tog dana bila uznemirena i odsutna, kao što je bivala samo četvrtkom, na dan kada je Džalil dolazio u kolbu da je poseti. Da prekrati vreme do trenutka kada će ga napokon ugledati kako nailazi kroz visoku travu i maše, Marijam se popela na stolicu i skinula majčin kineski servis za čaj. Servis za čaj bio je poslednja uspomena koju je Marijamina majka Nana imala od svoje majke, koja je umrla kada su Nani bile dve godine. Nana je volela svaku plavo-belo porcelansku posudu, vitki luk čajnika, rukom oslikane zebe i hrizanteme, zmaja na zdeli za šećer, koji je trebalo da štiti od uroka.
Baš je ta posuda iskliznula Marijam iz prstiju, baš je ona pala na podne daske u kolbi i razbila se.
Kada je Nana videla razbijenu zdelu, lice joj se zajapurilo, gornja usna zadrhtala, a oči, i ono ćoravo i ono zdravo, usmerile su se u Marijam tupo, ne trepćući. Nana je bila toliko besna da se Marijam bojala da će u majčino telo ponovo ući džin. Ali džin nije došao, bar ne tada. Nana je samo zgrabila Marijam za ruke, snažno je privukla ka sebi i kroz stegnute zube procedila: “Trapava mala arami. To mi je nagrada za sve što sam zbog tebe pretrpela. Da mi slomiš jedino što mi je ostalo od majke, trapava mala arami.” Marijam tada nije shvatala. Nije znala da reč arami znači kopile. Niti je bila dovoljno odrasla da shvati nepravdu, da uvidi kako su krivi oni koji su arami začeli, a ne sam arami, čiji je jedini greh to što je rođen. Marijam jeste pretpostavila, po tome kako je Nana izgovorila tu reč, da je ružno i gadno biti arami, kao neki insekt, kao žohari koje je Nana večito gazila i metlom izbacivala iz kolbe.
Kasnije, kada je porasla, Marijam je razumela. Po tome kako je ta reč zvučala u Naninim ustima -više ju je siktala nego izgovarala -Marijam je osetila sav njen otrov. Razumela je tada šta Nana hoće da kaže, kako je arami nešto neželjeno, da je ona, Marijam, nezakonit stvor koji nikada neće imati zakonitog prava na ono što drugi ljudi imaju, na ljubav, porodicu, dom, prihvatanje.
