Ovo nije obična istorija, već nešto čudnije, izazov i užitak za čitalačku maštu. Ambiciozan, ali pristupačan, duhovit i razigrano ozbiljan, ovo je delo briljantnog romanopisca. Izraz „roman ideja“ postao je nešto kao poslednje sredstvo za kritičare.
Ni pisci to ne vole mnogo, a vidi se i zašto. Možda sadrži prigušeni kompliment na osnovu intelektualnog uticaja, ali takođe implicira upravo onu vrstu bezvodnosti koju novi roman Džulijana Barnsa – sa svojom napetom šalom, svojim nastojanjima da se suprotstavi ozbiljnosti svrhe stilskom neformalnošću – trudi da izbegne.
“Istorija sveta u deset i po poglavlja”, iako jedva da predstavlja revolucionarni deo eksperimentalizma, uspeva u meri u kojoj je i inteligentan i razumno dostupan. Ono što pada na dole je uskraćivanje čitaocu bilo kakvog stvarnog fokusa ljudske pažnje ili učešća. Na ovom nivou, u stvari, smatrao sam je zaista sušnom knjigom.
Imamo 10 kratkih priča, veoma različitih po lokaciji i istorijskom periodu, ali sa stalnim dodirnim tačkama. Počinje na Nojevoj barci: nestašni crv objašnjava kako je uspeo da se ušunja na brod a da ga pijani patrijarh nije primetio. Čamci i crv se često pojavljuju u narednim pričama, a u dve još više, Planini i Projektu Ararat, mit o potopu postaje izvor još dva opsesivnija i lična putovanja.
U celoj knjizi takođe dozvoljava Barnsu da se poigrava, iz perspektive slobodoumnog agnostika, idejom o Bogu: čini se da ju je izabrao za ovu svrhu jer „možda… Potop ne prikazuje Boga u najboljem mogućem svetlu ‘.
Druge priče uključuju crkveni sud u srednjovekovnoj Francuskoj. Na drugim mestima Barnsova proza je previše zakopčana. Odbaciti knjigu kao previše pametnu (ili samo pametnu, u tom slučaju) bilo bi nevelikodušno i lako. Barns je očigledno ozbiljan u vezi sa svojim temama, i postoji više od klimanja glavom prema emocionalnoj posvećenosti. Jedna od njegovih centralnih briga je priroda istorije, i sasvim prirodno – kao dobar, slobodoumni, zdravorazumski liberal s kraja 20. veka – on odbacuje bilo kakvu teoriju istorije kao obrazac ili kontinuum.
Ali istorija se takođe, ključno, odnosi na vršenje vlasti; i nijedno delo fikcije koje se bavi istorijom ne koristi najviše svoje resurse osim ako ne odluči da detaljno ispita ovaj proces, kroz interakciju likova.
Ovo nas dovodi do zagrade, ili polu-poglavlja, koje počinje ispovedno – Barns nam govori koliko voli svoju ženu – a zatim se pretvara u digresiju o ljubavi koja nekako uspeva da bude i previše kitnjasta i previše hladna u Isto vreme. Ovaj odeljak osvaja najviše ocene za hrabrost, iako ispitivanje čitalaca o tome kako da protumačimo ponašanje autorove (uspavane) supruge izgleda kao poziv na voajerstvo kojem mislimo da imamo pravo da se odupremo.
Čitaoci ovog romana će, sigurano, osetiti strahopoštovanje zbog opsega njegovih briga, temeljnosti njegovog istraživanja i agilnosti sa kojom pokriva svoj teren. Ali kada se radi o tako velikim temama, čitalac može da se umori od zadirkivanja, ma koliko to bilo kockavo.
Zaviri u knjigu
Poštarina (Besplatna isporuka, porudžbina preko 3000din): Srbija 180din Crna Gora, Bosna i Hercegovina (8,5 EUR), inostranstvo DHL (7,5 EUR) | Realizacija kupovine podržana od strane partner kompanije Korisna Knjiga d.o.o
Autor Knjige:
Džulijan Patrik Barns - Julian Barnes
Džulijan Patrik Barns (rođen 19. januara 1946) je engleski pisac. Osvojio je Bukerovu nagradu 2011. za film „Osećaj kraja“.
