Prvi put u nekoliko proteklih godina osedala se opušteno dok je pratila slugu do male trpezarije u kojoj je postavljen doručak Bila je sigurna u to da de joj trebati vremena da nauči gde je koja prostorija. Mala trpezarija nije bila mala prostorija, ali tako su je zvali zbog malog stola za ručavanje za dvanaest osoba.
U trpezariji je zatekla svoju sestru, njihovu pratilju gospođu Vebster, lorda Menlija sa suprugom, lorda Ervija i Stentona. Muškarci su ustali da je pozdrave, a Veriti im se nasmešila pre nego što je prišla dugoj komodi na kojoj su bili poslužavnici puni hrane.
Mogu li da vam predložim ribu? – Stenton ju je gledao i dalje stojedi. – Moja kuvarica je izvrsno priprema.
Hvala, radije bih se opredelila za voce – pogledala ga je preko ramena. – Ne sumnjam u vašu reč…
Drago mi je zbog toga – nasmešio se zadovoljna Veriti se brzo okrenula pokušavajudi da prikrije crvenilo koje ju je oblilo, a onda je počela da puni tanjir raznim vodem. Radila je to polako, dajudi sebi vremena da se smiri pre nego što je pošla do stola. Za trenutak je zbunjeno zastala shvativši da Stenton i dalje stoji, a onda je primetila da drži izmaknutu stolicu.