Doduše, takva spoznaja teško može čoveka da ispuni sigurnošću ili odvažnošću. Makar ne u Lusinom slučaju. Nakon toga postala je obazriva. Tajanstvena. Otkriće da poseduješ magijske moći, naročito one nad kojima nemaš nikakvu kontrolu, podrazumeva da si drugačiji od ostalih, a čak i sedmogodišnje dete dovoljno je bistro da shvati da nije poželjno da se nadje s pogrešne strane granice izmedju normalnog i drugačijeg. Svako želi negde da pripada. Medjutim, kad imaš neku tajnu, glavni problem je u tome što te ona, koliko god se trudiš da je zadržiš za sebe, automatski odvaja od ostatka sveta.
Lusi nikad nije uspela da dokuči zašto je njena magija proradila baš tada, niti da odgonetne koji je lanac dogadjaja doprineo njenom budjenju, ali bila je ubedjena u to da je sve počelo onog jutra kad se Alis probudila s ukočenim vratom, groznicom i jarkocrvenim osipom po koži. čim je ugledala taj prizor, Lusina majka raspamećeno viknu ocu da pozove lekara. Uplašena iznenadnim metežom, Lusi je sedela na kuhinjskoj stolici, još uvek u spavaćici. Srce joj je divlje lupalo dok je posmatrala kako otac uspaničeno prekida vezu, zalupivši slušalicu tako snažno da je iskočila iz plastičnog ležišta.
