– Ne plači, dušo, smislićemo nešto, izvući ćemo se iz ovoga – tešila je stariju sestru, iako ni sama nije znala kako da joj pomogne. Srce joj se cepalo pri pogledu na Trejsino bledo lice i crvene oči. Kakva nesreća! Kada bi postojao neki drugi izlaz, razmišljala je grozničavo.
A onda joj je sinulo: udaće se ona za tog čoveka umesto Trejsi.
Otac je rekao kćerka ali nije rekao koja, a on je hteo da poštedi baš Dejzi. Da, to je najbolje rešenje, ona će se udati i tako će biti spašeni i otac i sestra. Stresla se na pomisao da će se udati za čoveka koga ne poznaje, ali bolje i to nego da se njena sestra odrekne Henrija. Jedan pogled na sestrina pognuta ramena bio je dovoljan da učvrsti svoju odluku. Nežno je pomilovala Trejsi, prošaputala da će sve biti u redu i krenula u očevu sobu da mu saopšti svoju odluku.
