Prokletstvo! Ovi već snimaju tu glupačicu. Gledala je iz prikrajka, grizući usne. Toni je bio pravi profesionalac. Možda će iz te devojke uspeti da izvuče nešto što ona i nema. Šta god su zajedno radili, Luiza i Toni uspevali su da ispadne odlično. Nema sumnje da će i ovo biti uspeh. Pridružila se devojkama, potiskujući zavist i ljutnju.
Maji se činilo da sanja. Svi su se sjatili oko nje da je pripreme, očešljaju, nameste. Toni je bio uz nju i davao joj savete. Snimak će biti pokriven muzikom i tekstom, mogli su da galame i dovikuju se bez bojazni. Bilo joj je lakše zbog saveta koji su pljuštali.
– Dušo, ništa se ne boj – govorio je Toni, hvatajući uglove. – Samo zamisli da si jedna bezbrižna, praznoglava devojka, koja ima ceo dan na raspolaganju da se izležava pored bazena i mazucka razna mleka i druge gluposti. Zamisli da ne moraš sve vreme da jurcaš sa jednog kraja grada na drugi, završavajući nemoguće zadatke, da razmišljaš čime ćeš da platiš račune i da li ćeš uveče da budeš dovoljno budna da možeš da učiš ili radiš diplomski. Razumeš? Opusti se i zamisli na trenutak da si neko drugi, neka razmažena, bogata devojka bez i jedne brige. Jel’ tako lakše?
