Karim je znao da se mora oženiti. U vezi s tim, njegova očekivanja bila su realna. Dobiće srodnu dušu, ako je tako nešto uopšte postojalo osim u romanima. Verovatno to neće biti fijasko kao u slučaju s njegovom prvom ženom. Uostalom, nije mu se žurilo da se oženi. Tek što je upoznao čari slobode, a napunio je trideset dve godine. Mlad… ali ne baš toliko. Amiri je već osam…
Ah, Amira! Sve bi dao kada bi mogao da boluje umesto nje. Kako je teško podneo užase hemoterapije kojoj su podvrgnuli siroto dete, to bolno iskustvo pratiće ga do kraja života. Nije fer da se to desi detetu! Obuzele su ga sumorne misli. Ženidba može da sačeka, ima vremena. Zašto bi sada prihvatio bračne obaveze kada moţe da uživa u slobodi i seksu bez osećaja krivice? Naravno, sve bi bilo drugačije da je Amira dečak. Tada Karim ne bi razmišljao o ponovnoj ženidbi jer ga prijatelji i savetnici ne bi podsećali na obaveze. Njegove misli ponovo se vratiše devojčici i opet je na njegovom licu bio onaj bolni osmeh.
