Njegova narav je bila problematična, važio je za trajno neukrotivog konja. Niko ga nije jahao sem Sali, niti je ikome drugom padalo na pamet da to pokuša da čini.
– Zdravo, Sali! – mahnuo joj je rukom. – Jutros si poranila sa treningom?!
– Htela sam da iskoristim jutarnju svežinu! – odgovorila je, silazeći na zemlju. – Dani postaju sve vreliji!
– Tražila te je gospođica Miranda! Poručila ti je da dođeš do nje čim se vratiš sa jahanja!
– Hvala ti, odvešću najpre Storma do pojila! Jutros smo odabrali stazu koja nije pratila potok, tako da je sada veoma žedan!
– Ti si baš naumila da pobediš na trci u Armidejlu?!
– Ne, Luk, ja sam naumila da to pokušam da učinim – ispravila ga je Sali, vodeći Storma do korita sa vodom. – A s obzirom na vreme koje smo Storm i ja utrošili na treninge, za očekivati je da dođemo do pobede.
– Tek da znaš… – Luk je prihvatio Stormove uzde i obavio ih oko ograde na pojilu. – Šeri, Medigan i Rouz su takođe uverene u pobedu.
