Iz knjige:
Kosova jutarnja pesma razbila je njegove uznemirujuće snove iako su kapci na prozorima i dalje bili čvrsto zatvoreni. Vil je kasno stigao prethodne noći, rani septembarski sumrak već je davno bio prošao, ali jasna mesečina pomogla mu je da lako nade rezervni ključ među
geranijumima ispred kuće. Sada se budio uspaničen, čudno dezorijentisan u pomrčini – iako je tanak zrak svetlosti pokušavao da se probije. Nije ni primetio kada je jutro stiglo.
Skočio je iz kreveta kao da negde kasni. Zapetljao se oko prozora, drvo je nabreklo po kišovitom vremenu i trebalo mu je malo vremena da shvati kako mehanizam radi. Istog trenutka oblilo ga je jarko svetio. Bilo je to predivno jutro rane jeseni, nisku izmaglicu već je probijalo sunce. Blagi miris koji su ruţe mirotočile ušao je u sobu zajedno sa svetlom i prohladnim vazduhom. Odnegde je došla i laka nota lavande. Poznati mirisi donese mu sećanja, i daleko od toga da je bio imun na to, ali barem su te uspomene uspostavile mir u njegovoj glavi
i razjurile nejasne karakondţule iz njegovog nemirnog sna.
Zaboravio je da uključi bojler prethodne noći, a sada mu je očaj nički trebalo jedno tuširanje. Zanemario je hladnu vodu i pustio je dl spere jučerašnju prašnjavu voţnju sa njega. Dukati 998, njegov voljeni motor, definitivno nije bio za duga putovanja. Bio je pomalo kao neka dugonoga lepotica. Nepojmljivo brza mašina, apsurdno zahtevna, ali i savršena za voţnju, besprekorno je odgovarala Vilovoj ekscentričnosti.
