(22.05.1859 – 07.07.1930)

Pisac Artur Konan Dojl napisao je 60 misterioznih priča u kojima se pojavljuju veoma popularni detektivski lik Šerlok Holms i njegov verni pomoćnik Votson. Postoje neki bezvremeni likovi u istoriji engleske književnosti koji ne samo da su izdržali vreme testiranja, već su postali još sjajniji tokom vekova. Na listi tako veličanstvenih likova nalazi se ime detektiva Šerloka Holmsa, koje je kreirao Ser Artur Ignatius Konan Dojl. Profesionalno je bio lekar koji je kasnije postao pisac.

Dana 22. maja 1859. godine, Artur Konan Dojl rođen je u bogatoj, strogoj irsko-katoličkoj porodici u Edinburgu, Škotska.

Iako je Dojlova porodica bila veoma poštovana u svetu umetnosti, njegov otac Čarls, koji je bio doživotni alkoholičar, imao je malo uspeha o kojima bi mogao da priča. Dojlova majka, Meri, bila je živahna i dobro obrazovana žena koja je volela da čita. Posebno je bila oduševljena pričajući svom mladom sinu neobične priče. Njen veliki entuzijazam i animacija dok je vrtela divlje priče pokrenuli su dečju maštu. Kao što će se Dojl kasnije prisećati u svojoj biografiji: “U mom ranom detinjstvu, koliko se ičega sećam, živopisne priče koje mi je pričala isticale su se tako jasno da zamagljuju stvarne činjenice mog života.“ U dobi od 9 godina,

Dojl se u suzama oprostio od svojih roditelja i poslat je u Englesku, gde će pohađati Hoder Place, jezuitsku pripremnu školu od 1868. godine do 1870. godine. Dojl je zatim nastavio da studira na Stonyhurst College i to narednih pet godina. Za Dojla je iskustvo u internatu bilo brutalno: mnogi njegovi drugovi iz razreda su ga maltretirali, a škola je praktikovala nemilosrdno telesno kažnjavanje svojih učenika. Vremenom je Dojl pronašao utehu u svom talentu za pripovedanje i razvio željnu publiku mlađih učenika. Kada je Dojl diplomirao na Stonyhurst koledžu 1876. godine, njegovi roditelji su očekivali da će krenuti stopama svoje porodice i studirati umetnost, pa su bili iznenađeni kada je umesto toga odlučio da diplomira medicinu na Univerzitetu u Edinburgu.

Na medicinskom fakultetu, Dojl je upoznao svog mentora, profesora dr Džozefa Bela, čija je moć zapažanja kasnije inspirisala Dojla da stvori svog čuvenog izmišljenog detektivskog lika, Šerloka Holmsa. Na Univerzitetu u Edinburgu, Dojl je takođe imao sreću da upozna kolege i buduće kolege autore Džejmsa Barija i Roberta Luisa Stivensona. Dok je bio student medicine, Dojl se prvi put zabio u pisanju, sa kratkom pričom pod nazivom “Misterija doline Sasasa”. Zatim je usledila druga priča, “Američka priča”, koja je objavljena u “Londonskom društvu”.

Tokom Dojlove treće godine medicinske škole, on je preuzeo mesto hirurga na brodu za lov na kitove koji je plovio za Arktički krug. Putovanje je probudilo Dojlov osećaj za avanturu, osećaj koji je ugradio u priču, “Kapetan polarne zvezde”. Godine 1880. Dojl se vratio na medicinsku školu. Vrativši se na Univerzitet u Edinburgu, Dojl je sve više ulagao u spiritualizam ili “psihičku religiju”, sistem verovanja koji će kasnije pokušati da proširi kroz niz svojih pisanih radova.

U vreme kada je 1881. godine stekao diplomu medicine, Dojl je odbacio svoju rimokatoličku veru

Dojlov prvi plaćeni posao doktora imao je oblik medicinskog službenika na parobrodu Maiumba, koji je putovao iz Liverpula u Afriku. Nakon svog boravka na Maiumbi, Dojl se jedno vreme nastanio u Plimoutu u Engleskoj. Kada su njegova sredstva bila skoro potrošena, preselio se u Portsmut i otvorio svoju prvu praksu. Proveo je narednih nekoliko godina boreći se da uravnoteži svoju naprednu medicinsku karijeru sa svojim naporima da stekne priznanje kao autor.

Dojl će kasnije potpuno odustati od medicine, kako bi svu svoju pažnju posvetio svom pisanju i svojoj veri

Godine 1885, dok se još uvek borio da postane pisac, Dojl je upoznao i oženio svoju prvu ženu, Luizu Hokins. Par se preselio u Upper Wimpole Street i dobio dvoje dece, ćerku i sina. Godine 1893. Luizi je dijagnostifikovana tuberkuloza. Dok je Luiza bila bolesna, Dojl je razvio naklonost prema mladoj ženi po imenu Džin Leki. Luiza je na kraju umrla od tuberkuloze u Dojlovim rukama, 1906. godine.

Sledeće godine, Dojl će se ponovo oženiti Džin Leki, sa kojom će imati dva sina i ćerku

Godine 1886, tek oženjen i koji se još uvek bori da postane pisac, Dojl je počeo da piše misteriozni roman Zamršeni klupko. Dve godine kasnije, roman je preimenovan u Studija u grimiznom i objavljen u Beeton's Christmas Annual-u. Studija u grimiznom, koja je prvi put predstavila izuzetno popularne likove, detektiva Šerloka Holmsa i njegovog pomoćnika Votsona, konačno je donela Dojlu priznanje koje je tako želeo.

Bila je to prva od 60 priča koje je Dojl napisao o Šerloku Holmsu tokom svoje spisateljske karijere

Takođe, 1887. Dojl je poslao dva pisma o svom prelasku u spiritualizam nedeljniku pod nazivom Svetlo. Dojl je nastavio da aktivno učestvuje u Spiritualističkom pokretu od 1887. godine do 1916. godine, tokom kojeg je napisao tri knjige koje stručnjaci smatraju uglavnom autobiografskim. To uključuje “Preko grada” (1893), “Stark Munro pisma” (1895). Nakon što je postigao uspeh kao pisac, Dojl je odlučio da se povuče iz medicine.

Tokom ovog perioda, on je dodatno dostavio mnoštvo istorijskih romana, takođe i jedan o Napoleonovom dobu pod nazivom “Velika senka“ iz 1892. godine i naravno, njegov najpoznatiji istorijski roman, pod imenom “Rodni Stoun”, 1896. godine.

Izuzetan autor je takođe komponovao četiri svoje najpopularnije knjige o Šerloku Holmsu tokom 1890-ih i ranih 1900-ih: “Znak četvorice” (1890), “Avanture Šerloka Holmsa” (1892), “Memoari Šerloka Holms”a (1894) i “Baskervilski pas”, objavljen 1901. godine, na prezir Dojlovog čitaoca, pokušao je da ubije svoj lik Šerloka Holmsa kako bi se više fokusirao na pisanje o Spiritualizmu.

Međutim, 1901. godine Dojl je ponovo predstavio Šerloka Holmsa u “Baskervilskom psu” i kasnije ga vratio u život u “Avanturi prazne kuće” kako bi unosni lik mogao da zaradi Dojla novac za finansiranje svog misionarskog rada. Dojl je takođe nastojao da širi svoju veru kroz niz pisanih dela, koja se sastoje od “Nove revolucije” (1918), “Vitalne poruke” (1919), “Lutanja duhovnika” (1921) i “Istorije spiritualizma” (1926). Godine 1928. Dojlovih poslednjih dvanaest priča o Šerloku Holmsu objavljeno je u kompilaciji pod naslovom “The Casebook of Sherlock Holmes”.

Pošto mu je dijagnostifikovana angina pektoris, Dojl je tvrdoglavo ignorisao upozorenja svog lekara i u jesen 1929. godine krenuo je na spiritualističku turneju kroz Holandiju. Vratio se kući sa tako jakim bolovima u grudima da su ga morali nositi na obalu i nakon toga je bio skoro u potpunosti vezan za krevet u svojoj kući u Krouborou, u Engleskoj.

Uskrsnuvši poslednji put 7. jula 1930. godine, Dojl se srušio i umro u svojoj bašti dok je jednom rukom stezao srce, a drugom držao cvet.

U vreme njegove smrti, bilo je nekih kontroverzi u vezi sa mestom njegove sahrane, pošto on očigledno nije bio hrišćanin, ne smatrajući sebe duhovnikom.

Prvi put je sahranjen 11. jula 1930. godine u ružičnjaku Vindlšam. Kasnije je ponovo sahranjen zajedno sa svojom ženom u crkvenom dvorištu Minsteda u Nju Forestu, Hempšir. Izrezbarene drvene ploče u znak sećanja na njega i sećanje na njegovu ženu, poreklom iz crkve u Minstedu, izložene su kao deo izložbe Šerloka Holmsa u Muzeju u Portsmutu.

Natpis na njegovom nadgrobnom spomeniku u porti crkve glasi, delom: “Čelična istina Arthur Conan Doile Vitez Patriot, lekar i književnik”. Statua odaje počast Dojlu u Krouborou Krosu u Krauborou, gde je živeo 23 godine. Postoji statua Šerloka Holmsa u Pikardi Plejsu u Edinburgu, blizu kuće u kojoj je Dojl rođen. Plodan pisac poput Artura Konana Dojla dokazao se u sebi u različitim žanrovima spisa.

Njegova genijalnost naglašena je u njegovim književnim delima koja su se kretala od poezije, istorijske fantastike, duhovnih dela, nefikcionalnih spisa do naučne fantastike i fantastičnih kratkih priča.