Borisav Stanković (1876 – 1927)

Biografija Autora - Sve Knjige

“Svako mora da ima upaljen fenjer u glavi. Da mu svetli danju i noću. Jer, ko ne svetli iznutra, taj ne živi; fenjer pomaže da bolje vidimo lica, predmete, šta se dogadja. On pomaže da odaberemo, nanižemo i svaku sitnicu povežemo u sliku, u pletivo; da u jednom životu otkrijemo sto drugih. Bez upaljenog fenjera nema ni reči; nema priče u kojoj život diše, jeca ili se razliva od miline”
Borisav Stanković (1876 - 1927) književnik pisac autor

Rođen u Vranju 31. marta 1876. godine, Borisav Bora Stanković bio je jedan od najistaknutijih i najznačajnijih pisaca srpskog realizma. Takođe, bio je poznati srpski pripovedač, dramatičar i romansijer. Njegove pripovetke i romani predstavljali su živote ljudi iz Južne Srbije. Bio je deo izuzetne grupe pripovedača, koji su se pojavili na prelasku iz 20. veka, uz Petra Kočića, Milutina Uskokovića, Ivu Ćipiku i ostale. Srpski pisci proze, pokazali su mnogo zajedničkih karakteristika sa ruskim piscima, posebno sa Dostojevskim, a i do neke mere sa Maksimom Gorkim. Sve do oslobođenja od Turaka, Vranje je predstavljalo varošicu izmešanih nacija, vera i klasa. Age i begovi bili su bogati predstavnici turske vlasti i feudalnog sistema, kao i čorbadžije koji su bili domaći bogataši. Niže društvene klase bili su zanatlije, sitni trgovci, prosjaci, posluga, slobodni seljaci i kmetovi koji su radili na imanjima bogataša. Kada su Turci proterani, izmenjen je dotadašnja podela i način života u Vranju. Borisav Stanković odrastao je u čorbadžijskoj porodici, koja je materijalno posrnula za vreme njegovog odrastanja. Njegov otac Stojan, po zanimanju bio je obućar, a majka Vaska bila je ćerka poznatog bogatog trgovca Riste Grka. Veoma rano u svom životu, ostao je bez oba roditelja. Oca je izgubio sa pet, a majku sa sedam godinu. Takođe, imao je i brata Timotija, koji je umro kada je imao samo dve godine. Kako je ostao bez roditelja, njegova baba, očeva majka, Zlata se od tada starala o njemu. Baba Zlata je poticala iz osiromašene, ugledne porodice. Prehranjivala ga je tako što je šila tuđe košulje, i često mu je pričala o nekadašnjem Vranju, i kroz njene priče Borisav je zavoleo to staro Vranje, zato se odlučio i na pisanje o tim motivima. Dok su se ostala deca igrala na ulici, on je morao da odraste pre vremena. Pisao je razne moble urednicima i knjižarama da ga zaposle, kako bi zaradio od pisanja. Često je u samoći tražio utehu, i nikada nije odgovarao kada su ga ponižavali i vređali. Bio je veoma ćutljiv, sasvim povučen u sebe i škrt na osmesima. Njegova sudbina bila je teška, puna boli, neuzvraćene ljubavi i siromaštva. 

Osnovnu školu je završio u Vranju i sedam razreda gimnazije, koja danas nosi njegovo ime. U Nišu je završio osmi razred, gde je i maturirao. Godine kada je upisao Ekonomski fakultet u Beogradu, njegova baba Zlata umire 8. februara 1896. godine. Nakon dve godine, usled teške finansijske situacije prodaje svoju i babinu kuću, lokalnom svešteniku. Danas je ta kuća Muzej Bore Stankovića, a nalazi se u ulici koja je dobila ime Borisavoj baki, Zlati. U časopisu “Zvezda” 1900. godine, izdaje treći čin svog dela “Koštana”, koju on opisuje kao pozorišnu igru u četiri čina. Celokupna drama je 1902. godine štampana u Srpskom književnom glasniku, iako je Borisav vršio prepravke sve do finalne verzije 1904. godine. Iste godine, odnosno 1902. godine završava Pravni fakultet u Beogradu i ženi se sa Angelinom Milutinović, sa kojom je imao tri ćerke. Pripovetka “Uvela ruža” je ustvari priča o Stankovićevoj prvoj ljubavi, koja se završila nesrećno. Njegova prva ljubav bila je komšinica Pasa, kojoj nije dozvolio niko da prilazi. Međutim, Pasinoj majci se Borisav nije dopao zbog svog statusa činovnika i čestog odsustva. Kako stari, Pasa se pretvara u ružu koja vene i daje inspiraciju za jednu od najlepših pripovetki koje je Stanković napisao. Dok je šetao ulicom Kralja Milana, desila se ljubav veća od svih. U izlogu jedne fotografske radnje ugledao je jednu fotografiju na kojoj je bila devojka u mornarskom odelu. Često se vraćao do te radnje, ali je nije sreo sve do jedne večeri kada su se upoznali na maskenbalu. Ta devojka je ubrzo postala njegova supruga Angelina. Godine 1904. odlazi u Pariz da proširi svoje književno obrazovanje, i tamo ostaje godinu dana. Nakon povratka iz Pariza radio je kao carinik i poreznik. Svoj roman “Nečista krv” objavljuje 1910. godine, koji odmah osvaja pubilku, dobija pozitivne kritika i biva proglašen za remek delo. Kao poslanik Ministarstva vera, 1915. godine ostavlja svoju porodicu u Kraljevu, i povlači se u Niš pred neprijateljem, sa moštima Stefana Prvovenčanog. Odlazi u Crnu Goru, i u Podgorici ga Austrougari zarobljavaju i interniraju u Bosnu i Hercegovinu, u Derventu. Po oslobađanju uz pomoć prijatelja, jula 1916. godine odlazi u Beograd, i tamo piše kulturnu rubriku u “Beogradskim novinama”, kako bi zaradio novac i prehranio svoju porodicu. Do kraja svog života nosiće veliki teret moralne osude, zbog saranje i pisanja za “Beogradske novine, i načina na koji je otvoreni pisao o ponašanju svojih sugrađana koji su bili pod okupacijom, što se mnogim nije dopalo. Njegova knjiga “Pod okupacijom”, kasnije je ekranizovana u film “Bora pod okupacijom”, i govori o njegovim okupacijskim danima, i o njegovom odnosu sa Ogrizovićem, koji se razvija u intimnu dramu između dva umetnika. Nakon rata, 1920. godine postao je činovnik Ministarstva prosvete u Umetničkom odeljenju, a aprila 1924. godine slavi tridesetogodišnjicu svog književnog uspeha i stvaralaštva i njegova poznata drama “Koštana” se opet igra i štampa.

Njegovo čitavo književno delo je vezano za Vranje, njihov način života i svakodnevnicu. Bez obzira što je veoma retko odlazio i posećivao Vranje i okolna sela, osećao je snažnu povezanost sa svojim rodnim mestom. U jedom predavanju je rekao kako je svoje likove uglavnom oblikovao i stvarao po pričama koje je slušao, najviše od svoje baba Zlate, i spajao je razne element sa ličnostima kako bi njegovi likovi delovali ispunjeni. Uglavnom se nejgovo delo svrstava u realizam, ali ima karakteristike koje povlače na stranu naturalizma. Novija kritika da postavlja na mesto začetnika moderne srpske književnosti. Mnogi savremeni pisci sa zapada su često govorili kako su njegova dela neorijentisana i nepismena. Loše kritike su bile posledica Stankovićevog uvođenja vranjanskog govora u književnost. Iako se pojavio u reme kada je mlađa generacija sve više naginjala ka zapadu i zapadnjačkim uzorima, on čvrsto ostaje privržen realističkim tradicijama, i svoja dela prožima osećanjem naklonosti prema patrijarhalnom svetu Srbije. Načinom na koji opisuje tragične ličnosti, junake koji propadaju kao “poetične žrtve ljubavi”, daje veoma živopisnu i upečatljivu sliku Vranja, podelu slojeva i degeneraciju trgovačkih porodica, odnosno prodor seoskih elemenata u grad. Kompeltan rad Borisava Stankovića imao je velik i značajan uticaj na kulturu i na stvaranje identiteta Vranjanaca. Mnoge ustanove i institucije u gradu nose njegovo ime, kao što su gimnazija, Gradska biblioteka i pozorište, kao i jedna ulica. 

U skoro svim svojim delima Stanković uključuje snažne likove koji su pored toga i žrtve neke čudne slabosti koje shvataju da je njhovo vreme prošlo. Smatra se da on najvažniji srpski relista, koji je naspecifičan način povezivao narativne i poetske postupke. U književnost je uveo i temperament ženske karaktere. To su originalni i nesvkadišnji likovi poput Sofke, Anice, Koštane i Nuške. On je razbio tabu temu ženske intime. Žene su posmatrane i prikazane kao supruge i majke, odnosno domaćice koje obavljaju svakodnevne dužnosti. Bora Stanković nije video ženu kao takvu, već se trudio da dočara njenu lepotu, istakne njenu čežnju i osetljivu čulnost. U umetničkoj prozi je našao mesto za takvu predstavu i prikaz žene i govorio je o unutrašnjim nemirima i strastima jedne žene. U periodu stvaralaštva Bore Stankovića, može se izdvojiti i uočiti tri kruga stvaranja. To su životna sreća i radost, zatim žal za mladosti i nesrećne ljubavi, i na kraju žrtvovanje za patrijarhalni moral. Krucijalnu ulogu i ogroman uticaj na njegov književni rad imaju njegova sećanja i utisci iz detinjstva. U njegovim delima se često javljaju razni sukobi između starog i novog, bogatih i siromašnih, društva i pojedinaca, i slično. U samom centru njegovog interesovanja je individua, odnosno pojedinac i njegova sudbina, gde se prikazuju psihički lomove i sociološke analize tog lika. U delima Bore Stankovića, ljubav je prikzana kao nešto što se u potpunosti izdvaja iz druih zakona prirode. Za njega postoji život, samo dok postoji ljubav, a ljubav opisuje da postoji dok postoje strast i mladost. Ovakva ideja o ljubavi i životu njegovim delima je davala žestinu i uverenje. Bora Stanković je bio pisac izuzetnih psiholoških opažanja, i živopisnog viđenja stvari i ljudskih osećanja. 

Borisav Stanković preminuo je u svojoj kući na Dorćolu 21. oktobra 1927. godine. Sahranjen je na Novom Groblju u Beogradu.

Dela

Knjige

  • Majka na grobu svoga jedinca, prvi objavljeni rad, 1894.
  • Iz starog jevanđelja, 1899.
  • Koštana, 1902.
  • Božji ljudi, 1902.
  • Stari dani, 1902.
  • Koštana, Dramske priče, 1905.
  • Pokojnikova žena, 1907.
  • Nečista krv, 1910.
  • Njegova Belka, 1921.
  • Drame. (Koštana. — Tašana. — Jovča. — Dramatizacija Nečiste krvi), 1928.
  • Pod okupacijom, 1929.
  • Sabrana dela, I—II, 1956.
  • Gazda Mladen, 1928.

Pripovetke

  • Baba Stana (1907)
  • Bekče (1901)
  • Biljarica (1902)
  • Copa (1902)
  • Č’a Mihailo (1902)
  • Đurđevdan (1898)
  • Jovan (1902)
  • Jovča (1901)
  • Jovo-to (1909)
  • Ludi Stevan (1902)
  • Ljuba i Naza (1902)
  • Mace (1902)
  • Manasije (1902)
  • Marko (1902)
  • Menko (1902)
  • Mitka (1902)
  • Moj zemljak (1909)
  • Naš Božić (1900)
  • Nuška (1899)
  • Njegova Belka (1920)
  • Oni (1901)
  • Paraputa (1902)
  • Pokojnikova žena (1902)
  • Rista krijumčar (1905)
  • Stanko „Čisto brašno“ (1902)
  • Stanoja (1898)
  • Stari dani (1900)
  • Stari Vasilije (1906)
  • Stevan Čuklja (1906)
  • Taja (1901)
  • Tetka Zlata (1909)
  • U noći (1899)
  • Uvela ruža (iz dnevnika) (1899)
  • U vinogradima (1899)
  • Zadušnica (1902)

Koje je tvoje mišljenje o knjizi ili autoru? Podeli iskustvo sa ostalim čitaocima!

Ostavi ocenu i pomozi drugima*