Lav Nikolajevič Tolstoj – Hadži Murat

Tolstojevo poslednje delo „Hadži Murat” – imalo je svoj proces nastajanja, od 1896. do 1904. godine i objavljeno tek posle njegove smrti 1912. godine.  Postoji čak podnaslov „Priča iz zemlje Čečena“ koji ne potiče od samog Tolstoja, ali sasvim je legitiman za sve čitaoce ovog kratkog  romana. Radnja romana se odvija polovinom 19. veka na Kavkazu. Još u 18. veku Rusija je osvojila Gruziju, a pritom joj je pripala i Čečenija. Tolstoj je najpoznatiji po svoja dva najduža dela, “Rat i mir” (1865–69) i “Ana Karenjina” (1875–77), koja se obično smatraju jednim od najboljih romana ikada napisanih. Čini se da Rat i mir posebno definišu ovu formu za mnoge čitaoce i kritičare. Među Tolstojevim kraćim delima, “Smrt Ivana Iljiča” (1886) se obično svrstava među najbolje primere novele. Naročito tokom svoje poslednje tri decenije, Tolstoj je takođe stekao svetsku slavu kao moralni i verski učitelj. Njegova doktrina o otporu zlu imala je važan uticaj na Gandija. Iako Tolstojeve religiozne ideje više ne izazivaju poštovanje kao nekada, interesovanje za njegov život i ličnost se, ako ništa drugo, povećalo tokom godina. Delo je veoma slično delu Aleksandra Puškina “Kapetanova kći “, po tome što je to realističko delo zasnovano na stvarnim ljudima i događajima i ima sličan pravac, iako glavni lik u ovom romanu ne ispunjava isti kraj. Tolstoj je koristio materijal iz ruskih arhiva, uključujući Hadži Muratov izveštaj o njegovom životu.

 Imam Šamil, čečenski vojskovođa i verski vođa, želeći da osnuje islamsku državu, bori se protiv ruske invazije sve do 1859. godine kada je uhvaćen. Kavkaski ratovi su završeni neposredno posle toga.Ruska književnost devetnaestog veka pretvorila je ovaj rat u herojski, patetični mit koji je ostao živ u ruskoj svesti do danas. Stvoren od strane tako značajnih pesnika kao što su Puškin i Ljermontov, kavkaski mit kombinuje romantični patos slobode i veličanje grandioznih planina sa opravdanjem imperijalnih zahteva carske države i često rasističkog neprijateljskog imidža opasno podmuklih Čečena. Visok, snažan, harizmatičan i surov, on hvata porodicu Hadži Murata i svesno je koristi kao oruđe u svojoj likvidaciji. Oni takođe služe kao dobar primer drugima koji se usuđuju da se pobune protiv njegove politike. Šamil je prilično ujednačeno tretiran lik tiranina i svojevrsnog diktatora koji svoje porive za borbom opravdava višim razlozima, kao što su religija i ideologija, raspirujući mržnju protiv cara i Rusa uopšte.

Kroz delo se provlače I drugi likovi koji uz protagoniste upotpunjuju novelu. To su Marija Dimitrijevna – Hadži Muratova prijateljica i supruga kneza Semjona Vorončova, Petruška Adjejeva – predstavnik vojnika, Car Nikolaj – Tolstoj ga opisuje kao letargičnog i ogorčenog čovjeka koji ima izuzetno loš i podcjenjivački stav prema ženama itd.

 Kasna jesen 1851. do 5. maja 1852. u Čečeniji i Dagestanu na istočnom Kavkazu: novembra 1851. Tolstoj kroz ovo delo posmatra mnoge aspekte života i ljudskog delovanja kao posledice koje iz toga proizlaze. Kao glavnu temu možemo izdvojiti tešku borbu pojedinca da ostane veran svojim idealima i pokuša odupreti se zahtevima sveta što duže moguće, što je ujedno tema koja se provlači i kroz “Rat i mir”. Lik Hadži Murata je opisan tako da čitalac saoseća sa njim tokom celog dela, ali ne smemo zaboraviti da je svaka njegova nevolja koja je ovde opisana nastala upravo kao rezultat njegovih odluka i sopstvenih postupaka. Hadži Muratov lik pruža uvid u onu mračnu, proračunatu stranu ljudskog karaktera, u kojoj se svako od nas bar jednom našao. Rešavanje problema odugovlačenjem sukoba i izazivanjem neznanja Problemi nisu dobar način, kao što nije radna promena mišljenja i uverenja kada se situacija pokaže nepovoljnom.

Hadži Murat je – bežeći od Šamilovih murida – našao utočište kod jednog od svojih sledbenika u čečenskom aulu blizu Arguna. Svako ko pruži utočište hadži Muratu suočava se sa smrtnom kaznom. Dolazak je posmatrao jedan seljanin. Šamil ga želi živog ili mrtvog.Ljudi u aulu hoće da uhapse Hadži Murata. Posle tri dana progona, begunac želi da spava. On veruje u svoju sreću. Ako bi hadži Murat prebegao knezu Semjonu Mihajloviču Voroncovu, mogao bi da izvrši kampanju protiv Šamila i preuzme vlast u Avariji i celoj Čečeniji. On šalje glasnika. Voronzov želi da primi Hadži Murata kao gosta. Hadži Murat smelim bekstvom izbegava pretnju hapšenja od strane Čečena u selu i pokorava se knezu Voronzovu. Ovaj poslednji je sin carskog guvernera u Tiflisu. Izveštaj o Hadži Muratovom preobraćenju primljen je u Tiflisu 7. decembra 1851. godine.

Kao mladi aristokratski neradnik, sam Tolstoj je živeo u kozačkim logorima u pograničnom regionu od 1851-1853, a takođe je učestvovao u racijama na čečenska planinska sela. Nekoliko priča i njegov prvi veliki roman „Kozaci“ imaju za temu Kavkaski rat i na realističan način obrađuju romantični kliše. Ali tek u svom poznom delu Hadži Murat, čija je tema zasnovana na višegodišnjem proučavanju istorijskih izvora, pisac u potpunosti prevazilazi herojski kolonijalni mit i prikazuje ovaj rat kao varvarsko i apsurdno ubistvo. Kao i hiljade drugih Rusa i Čečena, ponosni, slobodoljubivi Hadži-Murat, koji takođe deluje lukavo i taktički izdaje, postaje žrtva besmislenog rata između dva despota, ruskog cara Nikolaja I i islamskog imama Šamila. Tolstoja su posebno zanimale, kako je sam rekao, „izuzetno zanimljive paralele između dva glavna protivnika te epohe, koji zajedno predstavljaju dva pola apsolutizma, takoreći, azijskog i evropskog. Knjiga prikazuje dvojicu vođa ovog rata u dve namerno slične scene kao samozadovoljne, surovo cinične despote. Iako je, naravno, u ovoj istorijskoj ratnoj epizodi koja se odigrala pre 150 godina, oružje manje razorno, priroda još netaknuta, a plemeniti oficiri gaje različite društvene forme, slike današnjeg rata su prepoznatljive: pljačkanje vojnika, uništavanje sela, terorisano civilno stanovništvo, ratovi bandi između raznih grupa Čečena, zarobljeni taoci koji vegetiraju u jamama. 

Tolstoj jasno daje do znanja kako protivnici rata na obe strane gube ljudskost. Ruski vojnici nose u vreći odsečenu glavu Hadži Murata i pobednički je pokazuju: 

(…) „Bila je to glatko obrijana lobanja sa izbočenim obrvama, crno podšišanom bradom i brkovima. Jedno oko je bilo poluotvoreno, drugo potpuno otvoreno. Zgrušana krv se zalepila za lobanju, napola rascepljenu udarcem sablje, i u nozdrve. Krvavi peškir mu je bio omotan oko vrata. Uprkos svim ranama, na plavkasto obojenim ustima bio je detinjasto dobrodušan izraz.” (…)

 Žena jednog vojnika to naglas izgovara: 

(…) „Svi ste vi nasilnici, ne mogu da vas podnesem. Zaista igrači.” (…)

Tolstojeva priča otkriva brutalni mehanizam današnjeg čečenskog rata, u kojem nema heroja ni na jednoj strani, već samo krvnici i žrtve. 

PDF Pregled

Preuzmi PDF – OVDE

Autor Knjige:

Lav Nikolajevič Tolstoj

Rođen 9. septembra 1828 godine u Jasnoj Poljani u Rusiji, pored toga što je bio grof, najbolji ruski pisac svrstan u najveće ruske realiste tog doba.

Više O Autoru