Ugostitelj, sada smrtno bolestan, pronašao je portal u svojoj ostavi koji vodi do određenog dana 1958. godine, gde putnik kroz vreme može da započne boravak koji traje mesecima ili čak godinama, uvek se vraćajući dva minuta kasnije. Rak je prekinuo Ala tokom petogodišnje misije da spreči događaj za koji veruje da je pogrešno usmerio američku istoriju: smrt JFK-a. Uz moralnu bravu umirućeg čoveka, Al predaje zadatak Džejku.
Vremenske mašine koje putuju unazad pozivaju pisca ka detaljima o periodu i nostalgiji, a upadljivo je da Kingov uređaj podrazumevano podrazumeva godinu u kojoj bi on bio 11-godišnji školarac u Mejnu. Džejk, koji preuzima identitet prodavca nekretnina Džordža Ambersona kada se vrati, uživa u nepatvorenom pivu i čokoladnim pitama iz doba pre brze hrane.
Jedina stalna kritika Kinga, osim urlika nekih neizlečivih književnih snobova, bila je alternativna upotreba njegovih knjiga kao pomagala za trening dizača tegova, a postoje trenuci, na početku ovog dela od 700 stranica, kada se možemo zapitati da li je misija nije mogao da počne, recimo, 1962.
Ali King ima napredno razumevanje narativne strukture i uskoro je jasno da njegov protagonista prvo treba da preduzme probnu misiju da bi uspostavio pravila upada. Ispod knjige je pitanje da li bismo imali moralno pravo da pregradimo reku vremena, dilema koju istražuje fiktivni predsednik nalik Hitleru u Kingovoj Mrtvoj zoni (1979).
Roman o osujećivanju Li Harvija Osvalda suštinski se razlikuje od romana o ubistvu Hitlera jer će se mnogi čitaoci zapitati da li junak ide za pravom čovekom. Džejk/Džordž redovno brine da, čak i ako promeni oblik Osvaldovog dana 22.11.63, može otkriti da su teoretičari zavere bili u pravu i da je JFK-a uzeo drugi revolveraš sa travnatog brda ili negde drugde.
Ovu mučnu sumnju u sigurnost istorije koja se menja je lepo iskoristio King, koji takođe vešto koristi veliku fascinaciju priča o putovanju kroz vreme ili protivistorijskim pričama: istorijska prilagođavanja koja su rezultat mešanja. Dok poslednji delovi romana zaslužuju jaku zaštitu od kvarenja zapleta, može se reći da su rasistički guverner Džordž Volas, Pol Makartni i Hilari Klinton među onima čiji su unosi na Vikipediji intrigantno preuređeni.
U promišljenom pogovoru – u kojem King sugeriše da roman delom namerava da upozori na „posledice političkog ekstremizma“ u savremenoj Americi – pisac otkriva da je prvi put pokušao da napiše ovu knjigu 1972. godine, ali se osećao previše blizu sirovog. bol od atentata. Dakle, ova knjiga predstavlja, sa monumentalnom podlogom “Pod Kupolom” (2009), drugi nedavni slučaj u kojem se King vratio u prošlost da bi završio projekat koji mu je ranije izmicao.
Kod nekih starijih pisaca, brisanje prašine iz donjih fioka ukazuje na kreativni zastoj. Ali King, čiji spisateljski život između ostalog predstavlja model lukavog upravljanja karijerom, čekao je pravo vreme za ove romane.
U ovim knjigama čitalac oseća korist od 40 godina pripovedačkog umeća i razmišljanja o istoriji svog naroda. Vraćanje unazad pokazuje se kao još jedan korak napred za najistaknutijeg pripovedača u modernoj američkoj književnosti.
Stiven-King-11.22-16-30Poštarina (Besplatna isporuka, porudžbina preko 3000din): Srbija 180din Crna Gora, Bosna i Hercegovina (8,5 EUR), inostranstvo DHL (7,5 EUR) | Realizacija kupovine podržana od strane partner kompanije Korisna Knjiga d.o.o
Autor Knjige:
Stiven King - Stephen King
Stiven King je “New York Times” najprodavaniji autor koji je svoje ime izgradio u kategoriji “horor” i “Fantazija” sa knjigama poput “Carrie”, “The Shining” i “IT.”.
