Koautor je scenarija za film iz 1968. 2001: Odiseja u svemiru, koji se smatra jednim od najuticajnijih filmova svih vremena. Klark je bio pisac naučne fantastike, strastveni popularizator svemirskih putovanja i futurista izuzetnih sposobnosti. Napisao je mnoge knjige i mnoge eseje za popularne časopise. Godine 1961. dobio je Kalinga nagradu, nagradu Uneska za popularizaciju nauke. 

Klarkovi naučni i naučnofantastični spisi doneli su mu nadimak „Prorok svemirskog doba“. Njegovi naučnofantastični spisi posebno su mu doneli nagrade Hugo i Nebula, što ga je, uz veliku čitalačku publiku, učinilo jednom od vrhunskih figura žanra. Dugi niz godina Klark, Robert Hajnlajn i Isak Asimov bili su poznati kao „velika trojka“ naučne fantastike.

Klark je bio doživotni zagovornik svemirskih putovanja. Godine 1934, dok je još bio tinejdžer, pridružio se BIS-u, Britanskom interplanetarnom društvu. Godine 1945. predložio je satelitski komunikacioni sistem koji koristi geostacionarne orbite. Bio je predsednik Britanskog interplanetarnog društva od 1946. do 1947. i ponovo 1951–1953.

Klark je emigrirao na Cejlon (danas Šri Lanka) 1956. godine, kako bi upotpunio svoje interesovanje ka ronjenju. Te godine je otkrio podvodne ruševine drevnog hrama Konesvaram u Trincomaleeju. Klark postaje veoma popularan 1980-ih, kao voditelj televizijskih emisija kao što je Misteriozni svet Artura C. Klarka. Do smrti je živeo na Šri Lanki.

Klark je 1989. imenovan za komandanta Ordena Britanske imperije (CBE) „za zasluge britanskim kulturnim interesima u Šri Lanki“. Proglašen je vitezom 1998. i nagrađen je najvišom građanskom odlikom Šri Lanke, Šri Lankabhimanjom, 2005. godine.