Džordž Orvel je bio romanopisac, esejista i kritičar najpoznatiji po romanima “Životinjska farma” i “1984”. Bio je čovek čvrstog mišljenja koji se obraćao nekim od glavnih političkih pokreta svog vremena, uključujući imperijalizam, fašizam i komunizam.

Orvel je rođen kao Erik Artur Bler u Motihariju, Indija, 25. juna 1903. godine. Sin britanskog državnog službenika, Orvel je svoje prve dane proveo u Indiji, gde je bio stacioniran njegov otac. Njegova majka je dovela njega i njegovu stariju sestru Mardžori u Englesku oko godinu dana nakon njegovog rođenja i nastanila se u Henliju na Temzi.

Njegov otac je ostao u Indiji i retko ga je posećivao. Njegova mlađa sestra Avril rođena je 1908. godine. Orvel nije poznavao svog oca sve dok se nije povukao iz službe 1912. godine. Pa čak ni nakon toga, oni nikada nisu uspostavili čvrstu vezu. Smatrao je da je njegov otac dosadna i konzervativna ličnost.

Prema jednoj biografiji, Orvelova prva reč bila je “zverski“. Bio je bolesno dete, često se borio sa bronhitisom i gripom. Orvel je počeo da piše u ranoj mladosti, navodno je komponovao svoju prvu pesmu oko četvrte godine. Kasnije je napisao: “Imao sam naviku usamljenog deteta da izmišljam priče i vodim razgovore sa izmišljenim osobama, i mislim da su od samog početka moje književne ambicije bile pomešane sa osećajem izolovanosti i potcenjenosti.” Jedan od njegovih prvih književnih uspeha došao je sa 11 godina kada je objavio pesmu u lokalnim novinama. Kao i mnogi drugi dečaci u Engleskoj, Orvel je poslat u internat.

Godine 1911. otišao je u Sveti Kiprijan u priobalnom gradu Istbornu, gde je prvi put osetio klasni sistem Engleske. Na delimičnoj stipendiji, Orvel je primetio da se škola bolje odnosi prema bogatijim učenicima nego prema siromašnijim. Nije bio popularan među svojim vršnjacima, a u knjigama je pronalazio utehu u svojoj teškoj situaciji. Čitao je, između ostalih, dela Radjarda Kiplinga i HG Velsa. Ono što mu je nedostajalo u ličnosti, nadoknadio je inteligencijom.

Orvel je dobio stipendije na Velington koledžu i Iton koledžu za nastavak studija. Nakon što je završio školovanje u Itonu, Orvel se našao u ćorsokaku. Njegova porodica nije imala novca da plati fakultetsko obrazovanje. Umesto toga, pridružio se indijskoj carskoj policiji 1922. godine. Posle pet godina u Burmi, Orvel je dao ostavku i vratio se u Englesku. Imao je nameru da uspe kao pisac. Nakon što je napustio Indijske Imperijalne snage, Orvel se borio da pokrene svoju spisateljsku karijeru i uzimao je sve vrste poslova da sastavi kraj s krajem, uključujući i pranje sudova.

“Dole i napolje u Parizu i Londonu” (1933)

Orvelovo prvo veliko delo je istraživalo njegovo vreme za život u ova dva grada. Knjiga je pružila brutalan pogled na živote siromašnih radnika i onih koji žive prolazno. Ne želeći da osramoti porodicu, autor je knjigu objavio pod pseudonimom Džordž Orvel.

“Burmanski dani” (1934)

Orvel je zatim istražio svoja iskustva u inostranstvu u Burmanskim danima, koji su ponudili mračni pogled na britanski kolonijalizam u Burmi, koja je tada bila deo Indijskog carstva zemlje. Orvelovo interesovanje za politička pitanja naglo je poraslo nakon objavljivanja ovog romana.

U decembru 1936. Godine Orvel je otputovao u Španiju, gde se pridružio jednoj od grupa koje su se borile protiv generala Franciska Franka u Španskom građanskom ratu. Orvel je bio teško povređen dok je bio u miliciji, upucan u grlo i ruku. Nekoliko nedelja nije mogao da govori. Orvel i njegova supruga Ajlin optuženi su za izdaju u Španiji. Na sreću, optužbe su podignute nakon što je par napustio zemlju. Drugi zdravstveni problemi mučili su talentovanog pisca nedugo nakon povratka u Englesku.

Godinama je Orvel imao periode bolesti, a zvanično mu je dijagnostikovana tuberkuloza 1938. godine. Proveo je nekoliko meseci u sanatorijumu Preston Hol pokušavajući da se oporavi, ali će nastaviti da se bori sa tuberkulozom do kraja života. U vreme kada mu je prvobitno postavljena dijagnoza, nije postojao efikasan tretman za bolest. Da bi se izdržavao, Orvel je preuzimao razne zadatke pisanja. Napisao je brojne eseje i kritike tokom godina, razvijajući reputaciju dobro osmišljene književne kritike. Godine 1941. Orvel je dobio posao na “BBC” kao producent.

Razvio je novinske komentare i emisije za publiku u istočnom delu Britanske imperije. Orvel je nacrtao takve književne velikane kao što su T.S. Eliot i E.M. Forster će se pojaviti u njegovim programima. Dok je Drugi svetski rat besneo, Orvel se našao kao propagandista da unapredi nacionalne interese zemlje. Mrzeo je ovaj deo svog posla, opisujući atmosferu kompanije u svom dnevniku kao nešto na pola puta između škole za devojčice i ludnice. Orvel je dao ostavku 1943. godine rekavši kako je traćio svoje vreme i ostale resusre na nešto što apsoultno ne daje rezultate.

Otprilike u to vreme, Orvel je postao književni urednik socijalističkih novina. Ponekad nazivan savešću generacije, Orvel je najpoznatiji po dva romana: “Životinjska farma” i “1984”. Obe knjige, objavljene pred kraj Orvelovog života, pretvorene su u filmove i uživale su ogromnu popularnost tokom godina. “Životinjska farma” je bila antisovjetska satira u pastoralnom okruženju sa dve svinje kao glavnim protagonistima. Za ove svinje se govorilo da predstavljaju Josifa Staljina i Lava Trockog. Roman je Orvelu doneo veliko priznanje i finansijske nagrade. Orvelovo remek delo, “1984”, objavljeno je u kasnim fazama njegove borbe sa tuberkulozom i neposredno pre njegove smrti. Ova sumorna vizija sveta podeljenog na tri represivne nacije izazvala je kontroverzu među recenzentima, koji su ovu izmišljenu budućnost smatrali previše očajnom.

U romanu, Orvel je čitaocima dao uvid u to šta bi se dogodilo kada bi vlada kontrolisala svaki detalj nečijeg života, sve do njihovih privatnih misli. Objavljen aprila 1946. godine u britanskom književnom časopisu “Horizon”, “Politika i engleski jezik” se smatra jednim od Orvelovih najvažnijih dela o stilu. Orvel je verovao da je ružan i netačan engleski omogućio opresivnu ideologiju i da je nejasan ili besmislen jezik namenjen da sakrije istinu. On je tvrdio da jezik ne bi trebalo da se prirodno razvija tokom vremena, već da treba da bude instrument koji oblikujemo za sopstvene potrebe.

Dobro pisati znači biti sposoban da jasno razmišljaš i da se uključiš u politički diskurs, pisao je, dok se okupljao protiv klišea, umirućih metafora i pretencioznog ili besmislenog jezika. “Pucanje u slona”, objavljen u književnom časopisu “New Writing” 1936. godine, govori o Orvelovom vremenu kao policajac u Burmi (sada poznatoj kao Mjanmar), koja je u to vreme još uvek bila britanska kolonija. Orvel je mrzeo svoj posao i mislio je da je imperijalizam zla stvar, kao predstavnik imperijalizma meštani ga nisu voleli. Jednog dana, iako nije smatrao da je to potrebno, ubio je radnog slona pred gomilom lokalnog stanovništva samo da ne bi izgledao kao budala. Esej je kasnije bio naslovni deo u zbirci Orvelovih eseja, objavljenoj 1950. godine, koja je uključivala “Moja zemlja desno ili levo“, “Kako umiru siromašni“ i “Takve, takve su bile radosti“.

Orvel se oženio Ajlin O'Šonesi u junu 1936. godine, a Ajlin je podržavala Orvela i pomagala mu u njegovoj karijeri. Par je ostao zajedno sve do njene smrti 1945. godine. Prema nekoliko izveštaja, imali su otvoreni brak, a Orvel je imao niz afera. Godine 1944. par je usvojio sina, kome su dali ime Ričard Horacije Bler, po jednom od Orvelovih predaka. Njihovog sina je uglavnom odgajala Orvelova sestra Avril nakon Ajlinine smrti. Pred kraj svog života, Orvel je zaprosio urednicu Sonju Braunel. Oženio se njome u oktobru 1949. godine, samo kratko vreme pre smrti.

Braunel je nasledila Orvelovo imanje i napravila karijeru upravljajući njegovom zaostavštinom. Orvel je umro od tuberkuloze u londonskoj bolnici 21. januara 1950. Iako je u vreme smrti imao samo 46 godina, njegove ideje i mišljenja su živeli kroz njegov rad. Uprkos Orvelovom preziru prema “BBC” tokom njegovog života, statuu pisca je naručio umetnik Martin Dženings i postavila je ispred “BBC” u Londonu. Na njoj piše: “Ako sloboda išta znači, to znači pravo da se ljudima kaže ono što ne žele da čuju“.

Bronzana statua od osam stopa, koju je platio Memorijalni fond Džordža Orvela, otkrivena je u novembru 2017. godine. Na kraju se nameće pitanje da li bi on to odobrio i prihvatio.