Prateći stope drugih umnih i darovitih ljudi, Lav Tolstoj odustaje od studija koje je upisao 1844.godine na Kazanskom univerzitetu. Studije prava i orijentalih jezika odbacuje i vraća se u Jasnu Poljanu. Mnogi profesori su ga okarakterisali kao “nesposobnog i nevoljnog da uči”. Sve dok nije stupio u vojnu službu 1851., Tolstoj u velikim ruskim gradovima živi, kako kažu, život propalice. Prepušta se alkoholu i kocki, posećuje brodele, upada u dugove, ali u svemu tome on nastavlja sa učenjem, i započinje rad na više romana i pripovedaka. Među njima je i Detinjstvo, prvi deo zamišljene romansirane autobiografije, koje izaziva oduševljene publike 1852. godine. Vojnu službu je obavljao nepunih pet godina, boraveći neko vreme na Kavkazu gde se priključuje carskoj armiji. Služio je kao potporučniku artiljeriskom puku u toku Krimskog rata, što je opisano u njegovim Sevastopoljskim pričama. Iskustva iz tog perioda inspirisala su dela Kavkaske priče i Hadži Murata. Zbog zalaganja u Krimskom ratu (1853 – 1856) i borbi za oslobođenje Sevastopolja, dobio je orden za izuzetnu hrabrost. Njegova iskustva u bici su pomogla u formiranju pacifizma i dala su mu materijal za realističan opis užasa i strahota rata u njegovim kasnijim radovima. 

Nakon toga on se odriče vojske i putuje po zapadnoj Evropi, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i drugde. U svojim putovanjima stiče prijateljstva sa mnogim piscima kao što su Ivan Turgenjev, Pjer-Žozef Prudon i Čarls Dikens. Inspirisan iskustvima iz Evrope, vratio se u svoje rodno mesto i osnovao je 13 škola za decu ruskih seljaka. Kako je carska tajna policija često uznemiravala Tolstoja, škole su nažalost vrlo brzo ukinute. Septembra 1862. Tolstoj stupa u brak sa upola mlađom Sofijom Andrejevnom Bers, sa kojom je imao trinaestoro dece, devet sinova i četiri ćerke. Od tada on živi u Jasnoj Poljani i najveći deo svog vremena provodi u pisanju. Svoje prvo remek-delo, roman “Rat i mir” počinje da piše 1862. godine. Šest tomova ovog izvanrednog dela objavljena su u periodu od 1863. do 1869. godine.

Ovo delo važi za jedan od najvećih romana ikada napisanih i obuhvata 580 likova, kako istorijskih ličnosti tako i likova koje je Tolstoj stvorio. Delo se bavi istraživanjem istorije i nipodoštavanjem slavnih ličnosti, kao što su Aleksandar Makedonski i Napoleon Bonaparta. Tolstoj je rusko društvo prikazao na izvanredan način u svom romanu “Kozaci” iz 1863. godine. Tolstojev rani bračni život je bio srećan i pružao mu je mnogo slobode i podrške da napiše upravo ova dva velika remek dela, “Rat i mir” i “Anu Karenjninu”. Međutim njihov kasniji život je opisan kao jedan od najnesrećnijih u književnoj istoriji.

Tolstojeva verovanja postaju sve radikalnija, što drastično pogoršava odnos sa njegovom suprugom. On je želeo da se odrekne svog zarađenog i nasleđenog bogatstva, uključujući i odricanje autorskih prava nad ranijim radovima. “Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.” Ovo je jedna od najpozatnijih i najcitiranijih rečenica ikada. Njome počinje drugo Tostojevo remek-delo, “Ana Karenjina” objavljeno 1878. godine. Karenjina i Vronski su glavni akteri Tolstojeve priče o braku, ljubavi i preljubi koja je pod uticajem društvenih normi sa jedne, a potragom za srećom, sa druge strane.

Svojom fikcijom konstantno je pokušavao da na realan način prikaže rusko društvo u kojem je živeo. Ana Karenjina sadrži paralelne priče o ženi zarobljenoj konvencijama i lažnim društvom i filozofskog zemljoposednika (poput Tolstoja) koji radi uz seljake i pokušava da reformiše njihove živote. Tolstoj je često koristio sopstvena životna iskustva i stvarao likove po sopstvenom liku, ko što su Pjer Bezukov, princ Andrej, Levin, i princ Nehludov. “Rat i mir” se smatra jednim od najvećih romana ikada napisanih, neverovatan po svojoj dramatičnoj širini i jedinstvenosti. Priča se kreće od porodičnog života do glavnog štaba Napoleona, od dvora Aleksandra I Pavloviča do bojnih polja Austerlica i Borodina. Tolstojeva originalna ideja za roman je bila da istraži uzroke ustanka dekabrista, čime se zapravo bavi samo u nekoliko zadnjih poglavlja. Roman istražuje Tolstojevu teoriju istorije, a poseban naglasak je na beznačajnosti osoba poput Napoleona i Aleksandra. Donekle iznenađujuća činjenica jeste da Tolstoj uopšte nije smatrao da je Rat i mir roman, takođe nije smatrao ni mnoga druga velika dela ruske proze tog vremena romanima. Takvo razmišljanje sve više postaje jasnije i razumnije kada shvatimo da je Tolstoj u stvari bio romanopisac realističke škole, koji je smatrao da je roman okvir za ispitivanje političkih i društvenih pitanja života u devetnaestom veku. Za njega je Ana Karenjina bila prvi roman, dok je Rat i mir zapravo ep u prozi. 

Nakon Karenjine, Tolstoj se okrenuo hrišćanskim temama. Njegovi kasniji romani kao što su Šta treba uraditi? I Smrt Ivana Iliča, razvijaju radikalnu anarhopacifističku hiršćansku filozofiju, što je dovelo do izopštenja Tolstoja iz Ruske Pravoslavne crkve 1901. godine. Uprkos svim pohvalama i pozitivnim kritikama, kasnije u svom životu on odbacuje svoja dva remek dela,  Rat i mir i  Anu Karenjinu, kao nešto što nije istinska realnost. U svom romanu Vaskrsenje Tolstoj pokušava da predstavi nepravdu ljudskih zakona i licimerje institucionalizovane crkve. 

Bio je prihvaćen od strane mnogih poznatih pisaca. Virdžinija Vulf je govorila da je Tolstoj najveći romanopisac svih vremena, dok je Džejms Džojs zapisao da Tolstoj nikad nije dosadan, glup ili umoran, pedantan ili teatralan. Do današnjeg dana Tolstojevi romani se smatraju najboljim dostignućima u književnosti. Stručnjaci savremenog doba tvrde da je Tolstoj posedovao dar da opiše podsvesne motive i želje svojih likova. Takođe, umeo je na neverovatan način da naglasi uticaj svakodnevnih dela ljudi na razvoj i uobličavanje njihovih osobina i svrhe u životu. Tolstoj je takođe bio poznat i kao pedagoški entuzijasta. Njegova teorija slobodnog vaspitanja, dovela ga je do odvajanja vaspitanja i obrazovanja, sa objašnjenjem da je vaspitanje prinudno uticanje na drugog čoveka i da ono kvari, umesto da popravlja čoveka. Neposredno pred kraj života napustio je ovakav stav i priznao neodrživost teorije slobodnog vaspitanja. Pozitivne strane ove teorije su bile svakako individualno postupanje sa decom, ljubav i poštovanje, upoznavanje i razvijanje ličnosti deteta. Danas, posle toliko godina, Tolstojev način rada i spisi o pedagogiji priznati su kao značajan doprinos razvoju obrazovanja i rada sa decom.

Dok su bili deca, Tolstoj i njegov brat su formirali klub u koji je mogla ući samo ona osoba koja je uspešno stajala u ćošku celih 30 minuta, a da ne pomisli ni na šta bele boje. Bez obzira što je napisao Rat i mir, Anu Karenjinu, dela koja zajedno imaju preko 900.000 reči, tri toma pripovedaka i preko 18 tomova pisama i dnevnika, i pored toga što je vodio imanje, znao preko pet stranih jezika, stalno je govorio da je njegova najveća mana lenjost. Prvi dnevnik je napisao sa 18 godina, i često je sebi zadavao liste i pravila kojih se hteo pridržavati po svaku cenu. To su bile stvari poput obavezne jutarnje gimnastike, da se uvek drži svoje reči, da se ne napija, da nauči kineski jezik i slično. Tokom 64 godine pisanja dnevnika, Tolstoj je uvideo svoju nemoćnost da se drži svojih pravila, ali je i pored toga smišljao nove ciljeve i pravila. Kada je imao 45 godina, desilo se da celu nedelju nije vodio dnevnik. A dana kada je nastavio, u svoj dnevnik je zabeležio da je napisao prvu verziju knjige koja se zove Ana Karenjina. Knjiga sadrži 864 stranica, a  Tolstoj je uspeo da je napiše za samo nedelju dana!

Pred kraj svog života, Lav Tolstoj beži od svoje supruge, i na maloj ruskoj seoskoj železničkoj stanici Astapov, umire od zapaljenja pluća, 1910. godine. Imao je 82 godine. Dugo je bolovao, te su brigu o njemu pruzele ćerke i supruga. Iako je policija pokušala da ograniči pristup posmrtnoj ceremoniji, ali hiljade seljaka je bilo u koloni. Veliki deo njegovih ostvarenja dugo će ostati u rukopisu, a nešto će biti objavljeno tek nakon Tolstojeve smrti. Njegova sabrana dela, obuhvatala su 90 tomova, a kritičko izdanje koje se još uvek priprema, trebalo bi da sadrži 150 tomova. Njegova dela su prevedena na skoro sve evropske jezike. Više puta biva nominovan za Nobelovu nagradu i za književnost i mir, ali se svojom odlukom 1905. godine odriče svake dalje kandidature. 1903. izabran je za inostranog člana Srpske kraljevske akademije, pored ruske jedine takve institucije koja ga je pozvala u svoje članstvo. 

Dela

Romani i novele

• Detinjstvo (1852)
• Dečaštvo (1854)
• Mladost (1856)
• Porodična sreća (novela, 1859)
• Kozaci (1863)
• Rat i mir (1865–1869)
• Ana Karenjina (1875–77)
• Smrt Ivana Iliča (1887)
• Krojcerova sonata (1889)
• Vaskrsenje (1899)
• Hadži – Murat (napisano 1896–1904, izdano 1912)

Kratke priče

• Upad (1852)
• Sevastopoljske priče (1855–56)
• Ivan glupak: Izgubljena prilika (1863)
• Polikuška (1863)
• Kavsaski zarobljenik (1872)
• Putnik: Priča jednog konja (1864, 1886)
• Koliko je čoveku poterbno zemlje? (1886)
• Kozak i radnik (1895)
• Otac Sergej (1898)

Komadi

• Carstvo mraka (tragedija, 1886)
• Voće prosvećenja (komedija, 1889)
• Živi leš (1900)

Naučna dela i polemike

• Ispoved (1882)
• U šta verujem (Moja vera) (1884)
• Šta treba uraditi? (1886)
• Carstvo Božje u tebi (1894)
• Jevanđelje u pismima (1896)
• Šta je umetnost? (1897)
• Zakoni ljubavi i nasilja (1940)

Video – audio Biografija