Karakteristika njegovog stila je veliki psihološki intenzitet opisa likova njegovih protagonista. Naročito je prisutan u njegovom poznom stvaralaštvu. Kao motiv vodilja, javlja se ideja zlatnog doba, preuzeta iz socijalizma. Njegova glavna dela, koja su se pojavila 1860-ih i 1870-ih, su “Zločin i kazna“, “Idiot”, “Demoni” i “Braća Karamazovi“. Značajnost stvaralaštva Dostojevskog se ogleda u tome što su njegova dela prevedena na više od 170 jezika.

Uz Aleksandra Puškina, Lava Tolstoja i Nikolaja Gogolja, jedan je od međunarodno najpoznatijih ruskih pisaca. Opisujući svoje likove – poput Raskoljnikova iz “Zločina i kazne” i dobroćudnog i naivnog princa Miškina iz Idiota – Dostojevski secira ljudsku psihu sa svim njenim kontradiktornostima do najsitnijih detalja.

Sa aspekta književne tehnike njegovi su romani još uglavnom bliski realizmu zbog obuhvata celine, načina karakterizacije i dominirajuće naracije, dok dramatični dijalozi, filozofske rasprave i polifonija čine od njega preteču modernizma. On je utemeljivač psihološkog romana. Po mnogima je i preteča egzistencijalizma. I sam je neposredno pre smrti rekao: „Zovu me psihologom. To nije u redu. Ja sam samo realista u višem smislu, što znači: pokazujem sve dubine ljudske duše“.

• Alber Kami ga je nazvao “prorokom 20.veka”. Tomas Man je njegovo remek – delo „Zločin i kazna” opisao kao „najveći detektivski roman svih vremena”,
• Fridrih Niče je „Zapise iz podzemlja” opisao kao „pravu sreću za psihologiju”.

Detinjstvo i školovanje

Bio je drugi sin Mihaila Andrejeviča Dostojevskog i Marije Dostojevske (ranije Nečajeve). Upisao se na medicinsku školu u Moskvi, gde je prvo postao vojni lekar, a na kraju i lekar u bolnici Mariinski. Zajedno sa starijim bratom (koji je po ocu dobio ime Mihail), Fjodor Dostojevski je imao šest mlađih braće i sestara, od kojih je petoro živelo do punoletstva.

Iako je porodica uspela da stekne imanje van grada, Fjodor Dostojevski je najveći deo detinjstva proveo u Moskvi u rezidenciji lekara na teritoriji Mariinske bolnice, što znači da je od detinjstva posmatrao bolesne i osiromašene. Od malih nogu je upoznao književnost, od basni, bajki i Biblije do drugih žanrova i autora. Kao dečak, Dostojevski je bio radoznao i emotivan, ali ne najboljeg fizičkog zdravlja. Poslat je prvo u francuski internat, a zatim u moskovski internat, gde se osećao u velikoj meri neprikladnim među svojim aristokratskim drugovima iz razreda.

Skica Dostojevskog od strane BBC-a.

Veći deo detinjstva i mladosti proveo je u kontaktu sa pacijentima, što je na njega imalo formativni uticaj. Već kao devetogodišnje dete patio je od epileptičkih napada. Majku je izgubio 1837. godine koja je bolovala od tuberkuloze. Oba roditelja su uticala na njegovu kasniju književnu karijeru. Godine 1838, sa 16 godina, počeo je da studira na Vojnoj inženjerskoj školi u Sankt Peterburgu. Godinu dana kasnije njegov otac je ubijen od strane kmeta. 1844. Dostojevski je završio vojnu inženjersku školu i mogao je da nastavi karijeru u vojsci, koju je odbio da bi počeo kao pisac. Pisao je eseje, pripovetke i romane.

Privatan život

1857. oženio se svojom prvom ženom, Marijom Dmitrijevnom Isaevom. Vratio se u Sankt Peterburg, gde je uređivao mesečni časopis Vremja („vreme“), koji je kasnije zabranjen jer je izveštavao o januarskom ustanku u Poljskoj 1863. godine. Supruga mu je umrla sledeće godine, a on se narednih godina borio sa nedostatkom novca, depresijom i zavisnošću od kockanja. Uspešno objavljivanje njegovog romana “Zločin i kazna” odmah ga je svrstalo u red najznačajnijih ruskih pisaca.

Godine 1867. oženio se mnogo godina mlađom Anom Grigorjevnom Snitkinom sa kojom je mnogo putovao u inostranstvo.Između ostalog, Ana je takođe bila njegova stenografkinja. Posvetio se književnosti i tada je visoko cenio Onore de Balzaka, te je 1843. čak preveo jedno od njegovih najvećih dela, „Evgenija Grande“, na ruski jezik. Dostojevski je počeo da piše svoju dela otprilike u ovo vreme i 1846. se pojavio njegov prvi roman u formi epistolarne proze, „Bedni ljudi“, koji je dobio odlične kritike, a jedan kritičar (Visarion Belinski) je dao čuvenu karakterizaciju: „Rođen je novi Gogolj!“. Progon u Sibir i književno stvaralaštvo Spomenik Dostojevskom u Omsku, mestu gde je bio zatočen.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski je uhapšen i zatvoren 23. aprila 1849. pod optužbom da je učestvovao u revolucionarnim aktivnostima protiv Cara Nikolaja I. Na dan 16. novembra iste godine je osuđen na smrt zbog delanja protiv vlasti u sklopu intelektualnog kruga, tzv. Kruga Petraševskog. Presuda je glasila: „Inžinjerski poručnik F. M. Dostojevski, star 28 godina, zbog učešća u zločinačkim planovima i pokušaja širenja brošura i proklamacija štampanih u tajnoj štampariji – osuđuje se na smrt streljanjem“. Posle lažnog streljanja gdu su mu vezane oči i kada je ostavljen na hladnom vremenu da čeka na hitac odreda za streljanje, Dostojevski je pomilovan i upućen na prisilni rad u radnom kampu „Katorga“ u Omsku, u Sibiru. Osuđen je na osam godina robije.

Stvaralaštvo

Njegov prvi roman u pismima, “Bedni ljudi”, objavljen je u aprilu 1846. godine, odmah je stekao popularnost. Sledeći roman, “Idiot”, objavljen je u revolucionarnoj eri i naišao je na malo odjeka jer je zastareo, isto važi i za roman “Mladić” koji je objavljen 1875. i predstavlja filozofsku refleksiju dubine mlade ljudske duše. U međuvremenu, njegov briljantni književni talenat odmah je bio očigledan u njegovom poslednjem romanu, “Braća Karamazovi”, i obezbedio mu neopozivo mesto među velikim ruskim piscima. Knjiga Braća Karamazovi je filozofski roman koji istražuje hrišćansku etiku, slobodu volje, otuđenost, suparništvo, moral. To je duhovna drama o moralnim dilemama u vezi sa verom, o sumnji i modernoj Rusiji.

Dostojevski je imao problem sa kockom. Tako je i jedno od njegovih najpoznatijih dela, „Zločin i kazna“ napisano u rekordno kratkom roku i brzo objavljeno da bi uspeo da isplati kockarske dugove, a pošto ih je otplatio ponovo je ostao gotovo bez novca. Roman mu je doneo slavu, ali ga nije spasao bede. Izdavač Stelovski ga ucenjuje, nudi tri hiljade rubalja za pravo da izdaje njegova dela, ali uz obavezu da napiše još jedan roman. Nemajući izbora, Dostojevski je pristao. U isto vreme je napisao i knjigu „Kockar“ da bi zadovoljio ugovor sa svojim izdavačem.

Smrt

Poslednjih godina Dostojevskog, ruska revolucija se intenzivirala, sa pokušajima atentata na cara i druge vladine zvaničnike. Postao je konzervativac i pisao za konzervativne nedeljne novine sve do svoje smrti od plućne hemoragije 9. februara 1881. u Sankt Peterburgu.